Злакуса – нит која повезује стари занат и уметнике

Само је простор другачији, а техника стварања и материјал исти какав већ столећима користе злакуски мајстори. За уметнике који су већ опробали рад на грнчарском колу и даље изазов и инспирација, за оне који се први пут сусрећу са „злакуском техником“ и додатна знатижеља.

Бојана Ристевски Млакер, уметница из Словеније, каже да јој је изузетно примамљиво било да прође кроз процес рада са глином, као и да своје радове прилагоди том материјалу: „Радујем се да видим финалне комаде како ће изгледати то на отвореној ватри печење“.

Наташа Бојанић, уметница из Србије, истиче да процес израде тече спорије зато што раде велике комаде: „Мало спорије се суши, задовољна сам како до сада све изгледа“.

„Пошто је техника више везана за само бојење ватром, ми смо понеле неке пигменте за које мислимо да могу да опстану на овој јакој, а заправо ниској температури. Тиме је наша радозналост већа – да ли ће нам тај експеримент успети овај пут“, објаснила је Лана Тиквеш, професорка Факултета примењених уметности.

Традиција се чува и начином печења

Уместо у домаћинствима злакуских грнчара, уметници стварају у згради некадашње касарне, у високом, пространом холу, дебелих зидова који их штити од летње врелине.

Из Злакусе је за њих стигао припремљен материјал, мешавина глине и калцита, а завршни изглед даће печење на отвореном, на традиционални начин, па се нит која је уметнике и стари занат повезала наставља.

„До сада их је било 370 из 37 земаља и они су преносили добру причу о Злакуси и овоме овде што се дешава. Почетна идеја је била да уметност обнови стари занат и то је велики успех“, каже Софија Бунарџић, ауторка пројекта „Керамика Злакуса“. 

Од пет злакуских мајстора лончара пре четврт века стигло се до садашњих четрдесетак. Занат је уписан и на Унескову листу, а колонија је створила завидну збирку уметничких дела за коју је у старој касарни одвојен галеријски простор, уз идеју да прерасте у центар за керамику.