Поезија и залазак Сунца испод зидина Рамске тврђаве

Да залазак сунца може бити чиста поезија, свакодневно се потврђује на Дунаву код Рамске тврђаве који очевици сматрају најлепшим на целом току. Ово место показало се савршеним и за оживљавање поезије Матије Бећковића који је наступио у оквиру 11. Песничке манифестације "Рамски сутони".

"О поезији се увек говори да је у кризи и да никога не интересује. Међутим, већ у сваком телефону има читава библиотека. Каже се да се никад није мање читало и писало, а може се рећи да никад више нису људи читали и писали", сматра Матија Бећковић, песник и члан САНУ.

Сви који су присуствовали овом јединственом догађају слажу се да нема разлога за бригу када је актуелност поезије у питању.

"Искре постања од времена када је створен свет нису никада нестале, него су остале у стварима. И кад год човек види или изрази неку од тих искри, поезија је са нама. То је обнављање првобитног света у свој својој снази. То не може да нестане никад. Поезија показује колико снажан језик може да буде. Показује шта све језик може да уради", наводи Владимир Пиштало, књижевник и директор Народне библиотеке у Београду.

"Рамски сутони" су, до сада, били манифестација која промовише искључиво завичајну поезију. Са растом популарности Рамске тврђаве, организатори су одлучили да овај необични амбијент не заслужује ограничења."Културни споменик који има јако богату историју, дуго траје и постала је јако атрактивна за туристе из целе Србије и из иностранства. Тако да је негде логично било да и сама манифестација иде напред од завичајних ка националним оквирима", каже Милена Димитријевић, директорка Народне библиотеке Велико Градиште.

Легенда каже да се на двору Јапанског цара залазак сунца посматрао попут позоришне представе. И на грчком острву Парос аплаудира се заласку сунца. Тако је било и на платоу Рамске тврђаве уз класичну музику и врхунску поезију.