О силама на које човек нема утицаја али им се приближава - изложба бечког Уметничко-историјског музеја

Прву изложбу након дуге присилне паузе због епидемије, бечки Уметничко-историјски музеј, сасвим пригодно, посвећује теми „више силе“. Поставка истражује представе различитих култура о „вишим силама“, као што су природни елементи, богови, политика као земаљска моћ, и њихов израз у уметности и митовима.

Прошле године, у највећим таласима ширења вируса, људи су долазили у центар и палили свеће испред Стуба куге, којим је Беч славио крај разорне епидемије куге крајем 17. века.

Наука је одједном деградирана иза религије и сујеверја. Из те слике су главни аустријски музеј, Уметничко историјски, и музеји под његовом управом, као етнографски и позоришни, поставили изложбу која преко култура и епоха показује како је модерно и просвећено - танки слој људске природе.

„Драматургија је постављена као да се ради о позоришту. Три сале за три чина представе: Природа, политика и сујеверје. Завеса се подиже и препушта сцену немилосрдним елементима. Идеја је изазвати реакцију на поруке о деловању сила на које човек нема утицаја, али никад не престаје с покушајима да им се приближи. Овај зид у боји воде стоји као огромни комет који се срушио на планету. То је нестабилни објект који уништава осећај оријентације код посматрача. Последња соба изгледа као велики олтар који треба да умири зле духове", каже Јохан Мозер, задужен за архитектуру и дизајн изложбе.

Међу показаним објектима нема хијерархије. Папска тијара стоји у истој равни са племенском круном од перја из Kонга, бразилски Тикуна демони са Рубенсовом олујом; митологија са емисијама вести, тајландски олтар заједно крстом.

Заједнички именитељ је - страх од природе с политичким асоцијацијама.

„Да природа мора бити тема, било нам је јасно. Вирус је био толико присутан, а срушио се на нас као сила природе. И иначе су људи кроз епохе представљали богове као природне силе или процесе, а њихове ударце као казну. Исто тако нам је било јасно да и земаљске силе спадају у тему, због начина на који су протекле године деловале на наше животе“, испричала је кустос Герлинде Грубер.

Главни утисак са изложбе је да се чисте постојећи симболички системи како би се направило место за једну нову понизност, или чак нову религију.

На моменте она делује као да је прихватила пораз пред актуелним анти-просветитељским покретима широм глобуса. Kао да се умешала - виша сила.