Атеље 212 онлајн - представе по текстовима Горана Петровића и Милене Марковић

Представа Матица, премијерно изведена 2011. године у Театру у подруму, настала је по комаду Горана Петровића у режији Рахима Бурхана. У првој подели били су Петар Краљ, Светлана Бојковић, Горица Поповић, Саша Торлаковић, Ненад Ћирић, Драгана Ђукић и Урош Ракић.

После смрти Петра Краља, улогу заставника прве класе ЈНА у пензији, који одлучује да се пресели у подрум своје зграде препун одложених ствари које су обележиле његову прошлост, преузео је глумац Михаило Јанкетић.

Публика ће на снимку који ће бити емитован онлајн 28. маја од 20 часова на Фејсбук страници Атељеа 212, имати прилику да види управо Мишу Јанкетића у улози Андрије Гавриловића и глумицу Јелицу Сретеновић, која је заменила Светлану Бојковић, у улози његове жене Милене.

Писац Горан Петровић написао је комад по сопственој причи из збирке Ближњи. Према његовим речима, драма прати судбину људи који су одбачени. Гледаоцу се оставља да сам просуди колико је несреће и неправде у овом друштву, колико неснађених људи, колико трагичног и комичног, каже писац. Било је то трећe дело Горана Петровића адаптирано за извођење у позоришту, након Опсаде цркве светог Спаса у адаптацији и режији Кокана Младеновића и Скеле, такође у Младеновићевој режији.

Матица је имала педесет извођења, а последњи пут изведена је 2013. године. Сценограф је Марија Јевтић, костимограф Драгица Лаушевић, композитор Влатко Стефановски, драматург Гордана Гонцић, аутор видеа Душан Ђорђевић.

Премијером представе Деца радости 2016. године, Атеље 212 обележио је шездесет година од оснивања. Представа је настала по тексту Милене Марковић у режији Снежане Тришић.

Глумачку екипу чине Филип Хајдуковић, Горица Поповић, Ненад Ћирић, Марко Гверо, Милица Михајловић, Миодраг Крстовић, Радмила Томовић, Јована Гавриловић, Марко Грабеж, Бојан Жировић, Катарина Жутић, Миодраг Драгичевић, Исидора Минић, Милица Трифуновић и Владислав Михаиловић.

Деца радости су поетска драма у којој ауторка обрађује тему смене генерација у протеклих шездесет година колективне историје једног друштва. Прича обухвата и рокенрол, рођен из бунта и бекства деце радости од реалности, јер идеја о мирном и лагодном животу у благостању, коју су им родитељи усађивали, заправо никад није остварена.

Представа почиње сусретом две мајке на гробовима својих синова, Песника и Ратника, страдалих на прелому једног суровог времена, деведесетих година двадесетог века.

„Писала сам о генерацији на коју сам се угледала и коју сам мрзела, пошто то увек иде заједно. Писала сам о својој генерацији и о људима који су нас направили. На неки начин дајем тезу да ми нисмо одрасли", рекла је драматуршкиња Милена Марковић.

Редитељка Снежана Тришић је комад Деца радости доживела као рокенрол реквијем и поставила као еп о личном и колективном страдању. Драматург је Димитрије Коканов, сценограф Дарко Недељковић, костимограф Маја Мирковић, композитор Ирена Поповић Драговић и кореограф Бојана Робинсон.

Представа ће бити емитована 30. маја од 20 часова.