„Наш кубизам“  – изложба о идентитету, трајању и снази симбола

Изложба „Наш кубизам“ аутора Срђана Куљанина отворена је у недељу у Скадарлији, у Кући Ђуре Јакшића, и представља сусрет са симболима нашег поднебља, обликовањем препознатљивих знакова идентитета кроз форму геометријских фигура.

Благи тонови Наталијине рамонде на платнима не стоје тихо - они дишу, памте и нежно опомињу. Кроз читав циклус провлаче се као танка, нераскидива нит, баш као и феникс цвет са Кајмакчалана, који се усправља са првим зрацима раног пролећног сунца. У тим бојама, као и у сивим и хладним тоновима зиме, осећа се истовремено и лично и заједничко: рукопис уметника, али и шапат предака, тиха свест да је достојанство категорија изван времена.

Веза са светским кубизмом препознаје се у идеји вишеструке перспективе. Истина није један кадар, већ слојевита геометријска слика. Куљанин тај принцип преводи у нашу стварност, у којој се често осећамо раздвојено између прошлости и будућности, између онога што јесмо и онога што нам се намеће да будемо. Његова геометрија не разбија свет – она га пажљиво саставља.

Пред посматрачем се слаже мозаик од успомена, симбола и препознатљивих знакова српског идентитета. Шајкача, лице, поглед, уста и очи, орнамент - све је преломљено кроз равни и углове, али ништа није изгубљено. Напротив, свака раван носи део приче: карактер, порекло, идентитет, али и ведрину којој време не може да науди.

У тим слојевима осећа се блискост. Ликови на платнима нису само форма, већ носиоци искуства – различити у изразу, повезани у поносу. Као да уметник поручује да идентитет никада није једнослојан, већ саткан од множине перспектива, од прошлости и садашњости, од туге и снаге. Управо у тој сложености лежи његова лепота.

Љубичасти тонови и снажни знакови подсећају да корени нису терет, већ ослонац. Без утемељења нема душевног мира, нема идентитета, а нема ни будућности. Бледо љубичаста све то повезује у једну емоцију – није гласна ни наметљива, више налик светлости свеће која не гори да би заслепела, већ да би трајала. Свако платно делује као тиха ода која тражи пажњу и дуго остаје у мислима.

Оно што ову изложбу чини посебном јесте утисак да уметност не остаје затворена у оквиру. Она постаје позив на блискост, солидарност, сећање и промену. У времену пролазних утисака, Срђан Куљанин бира трајање - и подсећа да се из пепела може устати мирно и усправно.

Док посматрамо оштре пресеке и снажне тонове, остаје једно топло сазнање: можемо бити разломљени искуством, али не и сломљени. У тој пурпурној тишини, изложба „Наш кубизам“ дише као постојана песма о опстанку врлине и промени која неминовно следи.

Изложба је отворена у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији од 22. фебруара до 1. марта 2026. године.