Примерак Сретењског устава, препис Душановог законика... Која блага крије ризница Библиотеке Матице српске

Било је потребно готово два века, колико и постоји Библиотека Матице српске како би се прикупио фонд са више од четири милиона публикација на српском, и више од 100 страних језика. На одељењу „Старе и ретке књиге“ налазе се бројни вредни наслови.

„Поставља се питање које су највредније и најважније књиге. Све су, наравно, књиге важне и вредне. Али овде ако кажемо да је у нашем фонду се налази Матични Апостол из 13. века писан на пергаменту, онда је јасно да је то највредније. Најважнија књига која се налази у нашем фонду поред Матичног Апостола, ту је Бечкеречки типик из 14. века, а онда Псалтир с последовањем Гаврила Тројичанина из 1643, преписи Душановог законика, рукописне књиге, ћириличке књиге”, изјавио је Ненад Станојевић испред Матице Српске.

Фонд броји више од 4.000.000 публикација. Настајао је током претходних 200 година.

„Будући да је Библиотека Матице српске настала у окриљу Књижевног друштва Матице српске, основаног да подржи излажења часописа Летопис Матице српске покренутог 1824. године, а почетни фонд чиниле су управо издање Летописа Матице српске. Онда књиге које су дошле а поклоном и разменом са другим институцијама касније током развоја библиотеке, обавезним примерком омогућен је редован доток књижне грађе и публикација у Библиотеку Матице српске, и тако се развијала. Тако се развиле наши фондови”, додао је Станојевић.

Како је у Матицу стигао Сретењски устав

Библиотека Матице српске једна је од ретких установа која чува и први примерак Сретењског устава.

„У нашем фонду Старе и ретке књиге легата чувамо једно од ретких штампаних издања Сретењског устава, под сигнатуром Р 19, СР број 42 налази, у којем је Устав Књажества Сербие, како каже, – издан и заклетвом потврђен Сретењској скупштини 1835. године у Крагујевцу у Књажевско србској типографији. Овај примерак штампаног Сретењског устава дошао је куповином од доктора Георгија Михајловића из Инђије.

Доктор Георгије Михајловић је лекар био по професији, али превасходно љубитељ, сакупљач старе и ретке књиге, и аутор је чувене Српске библиографије 18. века. Дакле, од њега је купљен овај примерак Књажевског устава. На предњем листу постоји запис да је Георгије овај примерак Сретењског устава купио од извесног потпуковника Вемића 28. 11.1941. године, а у Библиотеци Матице српске инвентарисан је 1969. године, 20. марта“, објаснио је Станојевић.

Матица је најпоноснија на Летопис Матице српске, који је две године старији од саме институције.

„Летопис је настао у окриљу Матице српске, односно заслужан је за покретање Матице српске, будући да је старији две године од саме Матице, а Матица српска утемељена је у Пешти 1826. године, дакле, са циљем да омогући излажење Летописа. Сам часопис са краћим прекидима током великих ратова излази већ 200 година. Излази дакле, и дан данас, и по нашим сазнањима, Летопис Матице српске је и најдуговечнији часопис књижевни у свету.

Делује необично, и самим тим ови јубилеји које славимо претходне године, и наредне године делују још већи и важнији, јер је готово невероватно да српска култура, која је прекидана у својим континуитетима, има такав један часопис, да је овде основан и да и даље траје. Покренут у Новом Саду под називом Сербски летопис, штампан у Будиму, оснивач, односно покретачи је Георгије Магарашевић, новосадски професор, Сремац родом, и Летопис је и дан данас важан у култури српског народа.

Од 2011. године на сајту Библиотеке Матице српске постоје и дигитална издања више десетина хиљада публикација, тако да је и ово начин да уђете и да упознате ову ризницу, поготово уколико нисте из Новог Сада. Фебруар је матични месец, пре неколико дана, тачније 16. фебруара, Матица српска је прославила свој 199 и рођендан. Следеће године у ово време биће обележен јубилеј од тачно 200 година.