ОВОГ МЕСЕЦА ЧИТАМО
Нови роман Харукија Муракамија читаоци дочекују овацијама као навијачи на спортским трибинама
Муракамијевци су у заносу, пред читаоцима је његов нови роман "Град и његове несталне зидине", код нас у преводу Дивне Глумац. Књига је одмах у Јапану доспела међу најпродаваније, у књижари нашег издавача продају се и шоље и торбице с његовим именом. Књижевник је постигао славу какву најчешће имају певачке и спортске звезде. Шта је то у Муракамијевом делу што нас чини зависницима од његових књига и чекамо нестрпљиво сваки нови наслов?
Много је књижевних квалитета који утичу на то, али има ту нешто више. Атмосфера, то је оно што разликује његов свет. И сада када је део критике негативно или хладно реаговао на појаву новог романа сматрајући непотребним да се велики писац враћа проширивању своје новеле старе више од четири деценије. А он је баш то хтео. Први део романа испричаног у три дела, заснован је на Муракамијевој краткој причи из 1980. године. Аутор ју је сматрао неуспелом и зато јој се вратио.
Безимени јунаци
Занимљиво је да су ту јунаци безимени. Младић упознаје прву љубав, девојчицу са којом га је повезала књижевност. Међу победницима су литерарног конкурса, а налив пера која су добили као награду послужиће за писма којима дуго одржавају везу. Како и приличи Муракамијевим јунацима не живе на обичном градском асфалту, као неки људи из комшилука, већ се крећу између стварног света и фантастичног града с несталним зидинама које је за њих изградио Харуки Мураками.
Те зидине деле подсвесно од свесног, симбол су тананих граница између два света, симболишу физичке и емотивне баријере.
"Да ли смо ми то били у љубавној вези? Може ли се то само тако назвати? Не знам. Али ти и ја смо, барем у том периоду од скоро годину дана, нераскидиво везали наше душе. И убрзо смо изградили посебан, тајни, само наш свет - чудесни град окружен високим зидинама."
Библиотека старих снова
Када престану да стижу њена писма кренуће у чудесну потрагу за њом. Из стварног света прелази у паралелни, у град несталних зидина испред којих мора да остави своју сенку. Почиње да ради у библиотеци старих снова као њихов читач. Тражећи своју љубав он заправо покушава да нађе и правог себе, а читалац проналази правог Муракамија и његове чудесне метафоре. Сенке, снови, бунари, торањ са сатом без казаљки. Запамтите га јер ће се поновити један сличан. Јер време међу зидинама не тече за разлику од оног у стварном свету.
"Добро се сећам твоје сенке. Сећам се како си ти газила по мојој, а ја по твојој сенци на пустој улици почетком лета. То је игра газе коју смо често играли као деца. Ни сами не знајући како и којим поводом, само бисмо започели с том игром".
Игра сенкама прераста у суштину живота. Како ћете схватити сенку? Даће вам Мураками могућности.
Библиотекар у планинама Фукушиме
У другом делу, сада већ четрдесетогодишњи јунак, напушта посао у Токију и одлази у градић у планинанама Фукушиме, где ради као библиотекар. Овог пута у правој библиотеци, с књигама. У први план доспевају јунаци који имају имена, становници градића З. Њихове судбине су узбудљиве и на чудан начин испреплетане са неименованим главним јунацима.
У последњем, трећем делу прича се враћа у град ограђен зидинама. Разрешење, али дуго ћете остати у мислима међу Муракамијевим зидинама. Тамо где бића и сенке бивају отргнути једно од другог да би сенке могле да живе у миру и спокојно.
А шта остаје иза бића? Сићушно семе душе. Њега чине "најразличитија осећања, која људи носе у себи. Туга, збуњеност, љубомора, страх, мука, очај, сумња, жаљење, пометеност... сумња у себе. О свему на Муракамијев начин. И порука: Емпатија је нешто што могу да имају само прави људи с правим емоцијама.
Коментари