Госпојица Мица, роман-бајка о животу Милеве Ајнштајн

Од рођења је сањала звезде. Понекад је сањала и да лети. Све док није порасла и понекад уместо звезда сањала Алберта – читамо у писмима чудесне дружине која је уз госпођицу Милеву била од њеног доласка на свет па до удаје за Ајнштајна.

„Први пут сам у ствари урадила књигу која је истовремено и бајка и историјски роман. Исторична је потпуно у свему што се ради о Милеви, не само о Милеви него уопште о времену у коме је она живела и то ми се толико свидело. Међутим, увела сам читаву галерију неких ликова, патуљке, патуљчице, патуљачког вођу Дукса“, открива ауторка књиге Госпојица Мица, Зорица Кубуровић.

Од вође патуљака девојчица је научила да у свему види оно што је битно и да стреми највишем. Уз њега је открила силе природе. Птице и животиње у улози чувара, пратилаца, шпијуна, гласника, извештача, скривено су бринуле о њој и пазиле је. Рођена је са краћом ногом и била изузетно ниског раста, али физичке недостатке победила је снагом ума и срца.

„Желела сам деци и одраслима да кажем то, да човек у ствари мора да има срца. Кад има срце има све. Шта значи човеково срце, то значи та страшна воља за животом, за пуноћом живота. Човек треба да буде храбар, дете треба да буде храбро и онда је све пред њим, и врата су сва отворена“, објашњава Зорица Кубуровић.

Милева Марић пригрлила је живот целим својим бићем и радовала му се, и живот је служио њој. Управо је то од свих сазнања о научници задивило Зорицу Кубуровић и обликовало нежну и веселу приповест Госпојица Мица.