Мајска изложба графике - 170 аутора и 320 радова

Припреме једне од најстаријих и најрелевантнијих годишњих изложби у нашој средини, која се одржава континуирано од 1952. године, која јесте програмски стуб београдског Графичког колектива, започете су редовним конкурсом расписаним фебруара ове године, по стандардима из протеклих деценија. 

То подразумава слање радова на конкурс, селекцију и, коначно, доделу награде Велики печат. Ове године, процедура се измењена.

"У ванредним околностима изолације и ковида 19 одлучили смо да овогодишња Мајска изложба одржи континуитет реализацијом у електронском издању. Одустали смо од селекције и награде Велики печат, а отворен позив је привукао уметнике различитих поетских дискурса, од класичних медијских форми, до дигиталних принтова и анимација. Међу 170 излагача и 320 радова, учешће 42 уметника из иностранства указује на велике ауторске могућности и све флексибилније поимање уметничке графике и њених некадашњих стандардних решења. Сматрамо да је ово једна веома успела уметничка презентација која непосредно сведочи о савременој визуелној сцени и њеном сегменту који се односи на графичку продукцију", рекла је Љиљана Ћинкул, уметничка директорка Графичког колектива и кустоскиња.

Графички колектив, који је готово седам деценија боравио на адреси Обилићев венац 27, крајем јула 2018. године, због реституције, морао је да напусти свој галеријски простор. Од тада траје номадски живот Графичког колектива, а његове програмске активности одвијају се по градским галеријским просторима. Маја 2018. приређена је последња традиционална Мајска изложба графике са 116 излагача у простору на Обилићевом венцу.

Следеће, 2019. године, Мајска изложба гостовала је у Галерији УЛУС у Кнез Михаиловој улици, да би се ове године, стицајем низа околности, изместила у виртуелни простор. 

"Пратећи генезу ове изложбе, њено уметничко утемељење и временски континуитет, историчар закључује да је она у првим деценијама имала лидерску улогу, да је непосредно утицала на квалитет медија и ус/постављање професионалних стандарда по којима се вреднује уметничко дело -графички отисак. Неспорно, овај (локални) вредносни систем био је компатибилан са важећим интернационалним критеријумима примењеним на ову дисциплину". 

"Током седам деценија, од 1952. до данас, овај устаљени годишњи преглед графичке продукције је место најаве и проходности идеја за генерације уметника који стасавају и своје прве радове промовишу управо на мајским изложбама графике. Изабраним делима позиционирају се и најављују нове стваралачке рефлексије, промовишу се појединци јаких креативних импулса, а могуће је и хронолошки пратити линију појединих стваралачких опуса. У исто време, изложба је и сведочанство о континуитету београдске графичке школе у којој се различите ауторске позиције додирују, надовезују, преклапају, а веома ретко конфронтирају и/или провоцирају устаљене схеме и схватања. Како било да било, Мајска изложба је сазревала пратећи линију стваралаштва генерација, она је опстала и сачувала своју виталност захваљујући јасном концепту али и чврстим професионалним убеђењима, упорношћу и тврдоглавости утемељивача који су оставили у аманет ову институцију новим генерацијама", додала је Ћинкул.

Графика у 21. веку 

Графички колектив, који је у лето 2018. године остао без излагачког простора, недавно је на коришћење добио простор у улици Драгослава Јовановића. Наравно, сви захвати који се тичу његове адаптације и преиначења у галеријски простор, заустављени су актуелном пандемијом. Но, верујемо да ће наредно 69-то издање Мајске изложбе моћи да се погледа на тој адреси. У међувремену, виртуелна Мајска изложба графике постављена је на www.grafickikolektiv.org.

Међу 320 радова 72 излагача, заступљена су графичка остварења: Лори Крисмастри (САД), Ане Марие Делале (Хрватска), Евгение Демниевске (Македоња), Кристофера Новицког (САД), Ахмеда Модхира (Иран), Канамија Морита (Јапан) , Филипа Џолића (БиХ), Сое Кин (Јужна Кореја), Микаела Килмана (Шведска), Кјанзија Зенга (Кина), Елизабете Матје (Канада), као и наших аутора: Ђорђа Одановића, Драгана Најдановића, Катарине Алемпијевић, Наде Денић, Бранислава Фотића, Гордане Каљаловић, Бранимира Карановић, Јелене Трајковић Попиводе, Владимира Вељашевића, Биљане Вуковић, Синише Жикића, Лидије Антанасијевић, Милоша Илића/Група Амејзинг, Јелене Крстић, Александра Младеновића, и других. 

"Две деценије 21. века обележенене су живим уметничким процесима на веома измењеној уметничкој сцени, а у том контексту медијске границе се растварају. Примена нових медија и технологија и тржишне економије битно је утицала на промену статуса графике и њену проблематику у измењеној ситуацији на терену визуелних уметности. Зато питање - Шта је графика данас, у 21. веку? Са доминацијом нових медија и промењеним естетичким дискурсом, постаје императив времена. О тим променама сведоче и велике међународне презентације графике, од Пољске до Кине и Јапана, као и актуелна Мајска изложба графике", закључује Љиљана Ћинкул.