„Иво Андрић: Очима странца“ – проф. Роберт Ходел о променама у тумачењу великог писца
Недавни боравак немачког слависте и преводиоца Роберта Ходела у Врању, поводом годишњице рођења Боре Станковића, био је повод и за представљање књиге „Иво Андрић: Очима странца“.
У Очима странца Иво Андрић представља једно од најважнијих места сећања југословенског простора. Пратећи идеју француског теоретичара Пјера Нора, књига истражује све оно што од деведестих до данас утиче на промену колективног памћења у којима је Андрић главни актер.
„Дубровник, Лепенски вир, Тито, братство и јединство, Бијело дугме, а најзначајнији по сећању у књижевности је свакако био Иво Андрић. Шта се онда десило са Андрићем у деведесетим годинама показује сву трагичност распада Југославије“, истиче др Роберт Ходел, професор славистике на Универзитету у Хамбургу.
Иако су подједнако вредна и епска и лирска, за разумевање сложених политичких и културних односа ових простора, у европском контексту посебно су важна Андрићева епска остварења, попут Травничке хронике – романа о сусрету нашег и туђег, оријенталног и европског.
„Цитирао се, на пример из Травничке хронике француски дипломата Дефосе који се пита како је могуће да се ова земља смири и среди, када је народ у њој подвојен као нигде у Европи. Интересантан случај је и госпођа Давил која у високој мери заступа Андрићева убеђења. Она ради свој посао. Третира слуге као чланове породице, дружи се са глувонемим баштованом, саветује се са месним женама свих вера поводом зимнице. Разлог њеног успеха лежи у томе што се позива на оно што људе повезује, а не на оно што их дели“, додаје професор Ходел.
Потреба за тумачењем сопствене стварности, давала је Андрићевим делима нова читања. Рад Роберта Ходела, професора Универзитета у Хамбургу, члана Српске академије наука и уметности и Матице српске, већ деценијама доприноси проучавању српске књижевности у ширем компаративном контексту.
Коментари