После духоклонућа – расаница је најбоља нова српска реч, по избору сајта Мала библиотека

Од „духоклонулих" стигло смо до стања када нам „пукне пред очима" и све нам одједном постане јасно.

„То су речи које у себи носе неку нежност и топлину. То је реч сномиље коју је један момак описао као тај неки леп осећај који има када одлази да спава у периоду живота када је заљубљен. Онда тихољубље – када некога волите ко није у близини. После духоклонућа као некакву веру у боље сутра“, рекла је Јелена Братић, уредница такмичења „Најбоља нова српска реч".

Заблуђен, доброчанствен, супамет, нежељица – само су неке од 661 речи предложених ове године.

„Избори за речи године, уопште, па тако и у нашој средини су језичко друштвено културне манифестације које имају за циљ да нас усмере на то како говоримо, како настају, зашто се јављају нове речи, како се оне понашају у лексикону”, изјавила је Јована Јовановић из Института за српски језик САНУ.

Колико се користе у говору – зависи којој генерацији припадамо.

„Већина студената је прихватила нове речи као нешто занимљиво и као нешто о чему бисмо могли да размишљамо. Занимљиво је да су неке од речи за које нисмо очекивале, заживеле међу студентима на пример реч сусрамље – оно што се преузело из енглеског језика као кринџ. Стварање нових речи је увек добро зато што се друштво развија, а језик то неминовно прати”, рекла је Лидија Мирков, ванредни професор на ФПН-у.

„Моји ђаци су рецимо усвојили реч духоклонуће, и врло је радо употребе када имају српски шести или седми час. Па онда ме замоле да не буде нака тешка лекција кажу – Професорка ми смо тако духоклонули данас, ако можемо нешто лакше"...додаје Братићева.

Баш као што стоји у Завештању Стефана Немање – освојена реч је попут освојеног града, зато не треба превише „овертинковати", већ језик треба чувати.