Духоклонуће, најбоља нова српска реч, по избору сајта Мала библиотека

Прохујак, смућак, безтебност, ласноломна и многобројне друге речи, нашле су се на листи одабира за најбољу нову реч српског језика. За најбољу је одабрана реч духоклонуће, ауторке Драгане Албијанић из Суботице, која не крије забринутост за српски језик, због непотребних туђица које га све више осиромашују.

„Размишљала сам о томе, које су се то туђице уврежиле, усталиле у српском језику, а да ми за њих можемо наћи одговарајућу једну српску реч и једноставно ми се наметнула реч депресија са свим својим силним значењима. Покушала сам да нађем један српски израз који у себи сажима суштину тог стања, тако да сам покушала да спојим и тачно значење, суштине тог стања депресија и звучање које није небитно, дакле да се звучање уклапа у дух српског језика", објашњава Драгана Албијанић из Суботице.

Опстанак језика у савремено добa је велики изазов за друштво, али и професоре књижевности. Свакодневна брига о српском језику је задатак свих нас, сагласна је струка, али и грађани.

„Све је ово покренуло на неки начин народ да размишља нашим језиком. Многи се пребацују па размишљају како се то каже на енглеском. Мислим да је ово лепо, зато што кад ми нашој деци у нижим разредима кажемо депресија, они можда не знају шта је, али кад ви неком кажете да је духом клонуо, њему је јасније шта је то", наводи Људмила Вуковић, професор српског језика.

Грађани су сагласни да је добро да тражимо речи које су адекватне, односно ближе нашем језику и да има много бољих и лепших речи које ми не користимо.

У оквиру многобројних манифестација и пројеката, Друштво за српски језик и књижевност Србије, свакодневно се бори за очување језика. Захваљујући манифестацији „Март, месец српског језика", прошле године, за најлепшу реч у српском језику, изабрана је реч праскозорје.

Најбоље нове српске речи

Како стоји на сајту „Мала библиотека“ из Лондона, такмичењем за „Најбољу нову српску реч” желе да подстакну и јавни разговор о вредностима речи које говоримо.

Међу првих десет речи судијског гласања нашле су се речи: 1. Духоклонуће, 2. Прохујак, 3. Прикачица, 4. Смућак, 5. Сусрамље, 6. Отказнити, 7. Ласноломна, 8. Узрење, 9. Премислити, 10. Опазица.

Првонаграђена реч духоклонуће, коју је осмислила Драгана Албијанић, замена је за реч депресија која је латинског порекла, мада је у српски језик највероватније ушла и усталила се преко енглеског језика (depression), па би се могло рећи да је замена за овај англицизам, наводи Албијанићева. Реч је кованица две српске речи: дух + клонуће (клонулост) и донекле инспирисана руском речју упáдок која је у стандардном речнику преведена као: опадање, слабљење, пропадање, декаденција, а такође је у речнику  наведена као једна од руских речи којом се може превести реч депресија [депресија ж. – депрéссия; упáдок].

С обзиром на то да се са психолошког аспекта суштина депресије објашњава као губитак воље за активностима, клонулост духом, а слично тумачење има и старословенска реч униније коју Свети Оци противстављају речи депресија у значењу чамотиња, клонулост, мрзовоља духа..., реч духоклонуће, у смислу (о)падања духом, клонулости духом, добра замена за устаљену реч депресија. 

Реч прохујак, коју је послала Маша Антонијевић из Јагодине, замена је за реч флешбек – тренутак изненадног израњања минулог тренутка у свести појединца; прохујали тренутак. Сложеница флешбек нам говори да је реч о изненадном процесу (flash – блиц, муња) који човека враћа у прошлост (back – назад, натраг), што је садржано у префиксу прохуј- од речи прохујало. Овај префикс, такође, ономатопејски дочарава процес о коме говори. Остатак речи дала је реч тренутак која поново указује да је реч о процесу који наступа у трену, као и да се ради о неком (минулом) тренутку.

Прикачица, коју је предложио Милош Мићовић из Београда, требало би да замени англицизам аttachment. Мићовић у образложењу наводи да ову наметнуту енглеску реч сва наша деца редовно користе, али да немамо права да их кудимо због отуђења од матерњег језика, када „нико од надлежних није ни малим прстом мрднуо за спасење пољуљаних темеља српског језика и културе“. Да се више не бисмо шетали ширином туђих језичких поља, одакле ћемо често убрати понеку наизглед примерену страну реч, требало би застати на међи и будућим нараштајима сачувати богатство матерњег језика. „Управо због тога, моја прецизно одмерена српска реч прикачица, постаје много битнија од пуког превода непожељне туђице“, истиче Мићовић.  

Гласови јавности

Према гласовима јавности, духоклонуће је такође изабрано као најбоља реч, а на другом месту се нашла реч бестебност, Марте Младеновић из Београда, која не значи недостајање, већ стање без једне одређене особе. А треће место је заузела реч безнемож, Вука Машића из Новог Београда, као замена за мастхев (must-have) – нешто што се мора имати, без чега се не може.