Читај ми!

Чудесни џез, а међу слушаоцима агенти Штазија

Луј Армстронг је пре скоро шездесет година имао турнеју у Источној Немачкој. Политичка позадина приче сада је тема једне нове изложбе.

Чудесни џез, а међу слушаоцима агенти Штазија Чудесни џез, а међу слушаоцима агенти Штазија

У марту 1965. је Луј Армстронг имао серију концерата у Немачкој Демократској Републици (ДДР). Био је то изазов чак и за суперстара џез-музике – ваљало је за девет дана наступити седамнаест пута у пет градова.

Турнеју, на којој је Армстронг свирао са својим бендом All Stars, чуло је око 45.000 источних Немаца.

Политичка позадина турнеје створила је од ње „изванредни и амбивалентни“ догађај, каже Паола Малаваси, једна од кураторки нове изложбе која се враћа на Армстронгове концерте у ДДР-у.

Турнеја носи назив I've Seen the Wall („Видео сам зид“), и постављена је у Дас Минску, музеју у Потсдаму, граду надомак Берлина који је некада био у ДДР.

Комунисти неодлучни у вези са џезом

У време турнеје Берлински зид је још био свежа грађевина којом је совјетски сателит ДДР покушавао да спречи бекство грађана на Запад.

Режимска Јединствена социјалистичка партија Немачке се педесетих и шездесетих посебно противила популарној музици, заправо свим манифестацијама које промовишу западни „нихилизам“ и „порнографске“ вредности.

На џез се често гледало испод ока. Наводно је лидер ДДР Валтер Улбрихт једном џез описао као „мајмунску музику империјализма“. Али, став није био баш најјаснији – неки високи комунистички функционери видели су џез и као „народну музику“ због афроамеричких корена.

На крају је Армстронга позвала државна Немачка агенција за уметнике – моћна институција која је имала и улогу цензора. Само они су могли да одобре ко ће доћи да свира у ДДР, или који домаћи бенд и певач сме да наступи у иностранству.

Турнеју су пратиле политичке говоранције. Шеф поменуте агенције Ернст Цилке хвалио је Армстронгов долазак као симбол мира и социјализма, фешту радничке класе и пријатељства између народа.

С друге стране, и Сједињене Државе су имале рачуна да џез музичари наступају у земљама Источног блока као „амбасадори добре воље“.

Власти у Источном Берлину допустиле су да Армстронг наступа у халама у које стаје две до три хиљаде људи. Но, злогласна тајна полиција Штази отворила је четворе очи, због бојазни да би у публици могли да никну нереди или протест против државе.

Турнеја је дала замајац џез сцени у Источној Немачкој, а тај музички израз слављен је као слободарски.

Једно политичко питање

Наслов изложбе подсећа на изјаву великог музичара на једној конференцији за штампу у Источном Берлину. Један западнонемачки новинар, који се тамо нашао, питао је Армстронга о Берлинском зиду који дели град.

Овај се двоумио да ли да избегне одговор. „Видео сам Зид… и не бринем за Зид… бринем за људе у публици пред којима ћу сутра свирати!“, рекао је Армстронг. „Не могу да кажем оно што желим да кажем, али ако ме разумете, заборавите на сва остала с*ања.“

Преводилац се ту унервозио – и није превео део у којем Армстронг признаје да се уздржава да каже шта стварно мисли о Зиду. Уместо тога, преводилац је рекао да је певач користио „јаке речи“ и да је позвао да фокус буде на музици.

Цилке, директор државне агенције, брзо се умешао да прекине тему: „Како год, занимљиво је да једино политичко питање ове врсте не долази од нас него од једног западног медија. Одушевљени смо што то видимо.“

Али и питања источнонемачких новинара су сва била политичка – о ситуацији у Америци. Наиме, док Армстронг свира близу Зида, у Алабами траје марш црнаца који захтевају право гласа.

Друкчији активизам

Свега пола године раније је Мартин Лутер Кинг, лидер покрета за права црнаца, држао политичке говоре у Западном и Источном Берлину, заговарајући помирење.

Кингове алузије да је подела Немачке слична подели у америчком друштву чиниле су званичнике у Вашингтону нервозним. Совјетски Савез и ДДР су стално истицали да је дискриминација црнаца доказ пропасти америчког друштва. Источни Немци снажно су подржавали амерички покрет за грађанска права.

Упитан о томе, Армстронг је у Источном Берлину рекао да доприноси тако што свира свуда у САД, повезује се и са белим љубитељима џеза – чак и на југу земље, где је још важила расна сегрегација. „То је мој мали допринос. Неки од активиста то не раде, али ја радим.“

Многи афроамерички активисти су у то време критиковали Армстронга јер као један од најпопуларнијих црнаца у Америци наводно не ради довољно у борби против дискриминације. Како каже куратор изложбе Џејсон Моран, касније су сви морали да признају да је Армстронгов активизам био друкчији и софистициранији.

За Морана је Армстронг, као једна од првих црних суперзвезда у САД и свету, „налазио начин да продре тамо где активисти са улица нису могли“.

Изложба „Видео сам зид“ у Потсдаму отворена је до почетка фебруара.

недеља, 24. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње