Читај ми!

Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје

Протекле недеље Министарство културе одобрило је средства за наставак истраживања локалитета Дворине код Аранђеловца. Реч је о локалитету на којем су 2004. године започета археолошка истраживања у намери да се пронађе кућа последњег српског деспота Павла Бакића. Археолози су 2011. године на том локалитету пронашли цркву из 14. века.

Истраживање остатака Цркве под Венчацом трајала су шест година. Налази говоре да је изграђена у српско-византијском стилу и припада добу Немањића.

„Пронашли смо остатке велике цркве која је саграђена средином 14. века. То нам говоре археолошки предмети и то нам говоре остаци зидног сликарства које је било изузетно и може се поредити с сликарством Грачанице и Дечана. Таква је била и архитектура. Ово је била црква византијског типа и сигирно владарска. С обзиром на то да је била подигнута средином 14. столећа, готово извесно је да је њен ктитор био цар Стефан Душан“, наводи Владан Милојевић, кустос-археолог Народног музеја у Аранђеловцу.

Истраживањем овог великог локалитета у срцу Шумадије, откривају се нове странице српске средњовековне историје.

„Зашто је Душан одлучио да овде у овом крају, ово је Шумадија, заправо северна граница средњовековне Србије, направи овакву цркву? Још одговора на то немамо, али претпостављамо с великом одговорношћу да је овде требало да буде епископија“, додаје Милојевић.

Нова истраживања отвориће и додатна питања, и открити значајне чињенице које су биле вековима недоступне јавности.

„Предстоје нам истраживања на једном објекту који се налази северозападно од цркве и то је једна такође велика грађевина и она би могла да буде двор, мада нека размишљања и предање заправо говоре о Павлу Бакићу. То је последњи српски деспот, и његово име нас је и довело на овај локаитет, јер он у 16. веку, по историјским изворима, заиста живи на Венчацу и 1525. га напушта и каже народ ту су били Двори Павла Бакића“, напомиње археолог.

На локалитету су пронађене бројне некрополе. Гробови су пронађени и у цркви. Ускоро ће бити урађена и анализа ДНК појединих скелета, као анализа предмета и тканина нађених унутар гробова.

„Имамо један гроб у којем имамо сахрањеног покојника с печатњаком, то јест сребрним прстеном, он је био и позлаћен. Његова одежда је била сва у златним нитима“, каже Владан Милојевић.

Да би ово монументално здање у Дворинама било отворено за јавност неопоходно је урадити потпуну конзервацију. Постоји и идејно решење за заштиту од атмосферског утицаја, као и за претварање овог локалитета у музеј на отвореном који су урадили студенти београдског Архитектонског факултета.

недеља, 22. децембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње