Матично писмо угрожено, да ли ће ефикаснија примена закона помоћи

На Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембра 2021. године, у Србији и у Републици Српској усвојен је готово истоветан закон чији је основни задатак очување ћириличког писма.

„Добро је што смо донели закон да од неког, да не кажем, безакоња, али неуређеног стања у области језика пређемо на уређивање језичке ситуације“, наводи проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Круг оних који су Законом обавезани да користе ћириличко писмо, са свих државних органа и јавних служби, проширен је и на приватни сектор са већинским учешћем јавног капитала. Обухваћена су и оба јавна медијска сервиса – РТС и РТВ. Предвиђене су и пореске и друге олакшице за коришћење ћириличког писма, али и новчане казне за кршење обавеза.

„Државе које негују ћирилицу, било која словенска држава, они то писмо употребљавају независно од тога да ли је у питању страни капитал или домаћи. Знамо да у Русији смо имали и 'Мекдоналдс' који је писан на ћирилици“, наглашава др Владан Јовановић, члан Одбора за стандардизацију српског језика.

„Спаса ћирилици тешко да ће бити уколико се тај закон не буде односио на употребу ћирилице у мас-медијима. Мас-медији су они који директно предодређују употребу једног језика, па чак и статус једног језика“, напомиње проф. др Милош Ковачевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Закон постоји, ко контролише примену

Већи проблем од делокруга закона је то што још није формиран Савет за српски језик, који треба да надгледа његову примену. Од надлежног Министарства културе нисмо добили одговор када ће Влада основати савет.

„С обзиром на то да већ дуго чекамо на заокружење Закона о језику и писму управо формирањем Савета за српски језик, ја рачунам да ово питање неће бити последње питање којим ће се бавити Влада“, очекује професор Танасић.

Једна од нагласнијих критика закона је то што не уређује коришћење латинице.

„Латиница је регулисана другим законима о мањинским језицима па се у том смислу латиница не потискује, али сви знамо да је овде угрожена ћирилица, да је она потискивана и да се потискује“, додаје др Јовановић.

Са тим се, кажу, почело од прописа из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца којима је употреба ћирилице и латинице готово изједначена. Од тада је, кажу стручњаци, један век био довољан да угрози осам векова српске баштине.

„У историји је опште познато да је основни идентитетски критеријум била ћирилица код непријатеља српских, јер прво је прогоњена ћирилица па су онда били прогоњени Срби и српски језик. Али кад данас сами Срби не држе до ћирилице, то је најлакши начин одумирања“, истиче проф. Ковачевић.

До ћирилице држе неки од наших најзначајнијих писаца попут Драгослава Михаиловића и Горана Петровића. Њихове књиге штампају се на ћирилици. Нажалост, многе друге не, јер се закон не односи на највеће издаваче.