Почиње обнова Рајкове цркве, подигнуте 1348. године

Средњовековна властелинска задужбина Рајка Киризимића из 1348. године, била је саграђена у призренском насељу Поток мала. Помиње се у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана.

"Црква Светог Николе Рајкова која је минирана 1999, али да тако кажем, на срећу нису све мине експлодирале, тако да је делом оштећена, али није цела срушена. Тако да нам је она остала једина необновљена у овом граду музеју. Прикупили смо све дозволе и оно што је било најважније ОSCE-a и од локалних власти овде", наводи парох и професор Богословије "Светих Кирила и Методија" у Призрену Јован Радић.

Српска православна црква је прошле године извела радове на изради металне ограде којом је простор цркве одвојила од школског дворишта.

"Прво смо извршили опсежна истраживања стања саме конструкције, предузели мере заштите, израдили пројектну документацију, извршили смо статичку санацију конструкције саме цркве. Средства су обезбеђена и дате дозволе на пројектну документацију", рекао је директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу Зоран Гарић. 

Међународна заједница је под плаштом Савета Европе настојала да ублажи слику уништавања културног наслеђа српског народа.

"Новац је управо од земаља које су препознале нашу културну баштину, који су желели да се она обнови. Нажалост од стране наших комшија Албанаца има нешто друго, они су прво уништавали нашу културну баштину, сада би хтели да је присвоје", истиче владика рашко-призренски Теодосије.

Очувани споменици у Метохији и на Косову ремек дела су древне уметности. Задужбине српских ктитора живописали су грчки уметници, посебно у време краља Милутина.

У Епархији рашко-призренској две светиње посветио је Богородици. Манастир Грачаница која слови за архитектонску лепотицу и Црква Богородице Љевишке у Призрену уписане су у Унесков регистар светске баштине и део су историје и културе света.

Ти споменици српске прошлости у Вилњусу су 2006. уписани у Унесков регистар баштине која је угрожена.