Поражавајући подаци – мање од десет одсто средњошколаца посећује институције културе

Свега 8,5 одсто средњошколаца посећивало је институције културе, док највећи део њих није учествовао у културном животу.

Читалачке навике ставрају се у најмлађем узрасту и од тога колико читају као млади зависиће њихово даље интересовање.

„Они су везани за ову библиотеку када су први, други средње, а онда прелазе у одељење за одрасле и траже оно што су њихова интересовања. То врло често може да буде жанровска литература, фантастика, или некога занима психологија, или хорор, или нешто што је екранизовано, као на пример Игре глади“, наводи Биљана Петровић из Библиотеке Града Београда.

„Књиге које читају млади можемо поделити на две категорије – оне које морају да читају и оне које желе да читају. У свету је прихваћена категоризација 'јанг адалт'. Теме и јунаци које бирају и које читају у том тинејџерском узразту су, наравно, прво њима блиски годинама, темама и проблемима који заокупљају њихове животе. Дакле, пријатељство, љубав, односи са родитељима и вршњацима“, напомиње Тања Вучковић из „Лагуна“ и „Делфи“ књижаре.

„Млади средњошколци су заинтересовани за културу онолико колико их ми старији усмеримо. Ми се у Петој београдској гимназији трудимо максимално, зато смо од стране Министарства просвете оцењени као најразвијенија школска средина по питању културе. Ми сваки дан радимо са ђацима, чак и кад је распуст, у свим областима стваралаштва. Али лично сматрам да пажња државе, пажња Министарства просвете и културе свакако морала да буде већа по питању везивања образовања и културе у средњошколском узрасту, јер је то кључни узраст. Не само у смислу конзумирања култрурних производа, него је то кључни узраст по питању стратегије државе у блиској будућности“, сматра Растко Јевтовић, професор у Петој београдској гимназији.

Ипак, веза са културом пресудно зависи и од васпитања у кући. Стога је велика одговорност и на родитељима.