Сећање на Момчила Гаврића, најмлађег подофицира у Првом светском рату

Симбол страдања, младости, отпора и слободе у Првом светском рату, то је, кажу, био Момчило Гаврић. Слике храброг, али рањеног и излгаднелог дечака обишле су свет. Момчило је на почетку рата остао без оца, мајке, три сестре и четири брата. Немајући где, придружио се српској војсци на Гучеву.

„Најмлађи учесник Првог светског рата, значи, не само у нашој српској војсци него у свим војскама света, а знамо да је тада било укључено у Првом светском рату, односно Великом рату како се тада звао, 33 земље, 70 милиона војника је било под оружјем, од тих 70 милиона он је био најпосебнији и најјединственији, он је био најмлађи“, наглашава Горан Вилић, управник Музеја Јадра у Лозници.

Са Пешадијским пуком Дринске дивизије, Момчило је прошао све битке у Великом рату, Албанску голготу, а са 11 година постао је најмлађи подофицир на свету. Момчило је дуго година и од своје породице крио животну причу.

„Момчило је мени био стриц. На њега чувамо врло драге успомене, поготову ја док сам био млађи. Он је долазио често, сваких можда два месеца код мог оца, пошто су блиски рођаци били, и ту су одлазили заједно, и у Трбушницу, да обиђу његову кућу, мада тамо више није било никога. Та кућа још и данас постоји. Памтим га као једног правог господина“, наводи Славко Гаврић, Момчилов синовац.

И упркос вољи његових потомака да обнове Момчилову родну кућу, имање одавно није у њиховом власништву и нажолост пропада. Сећање на њега, ипак, и даље живи и ван граница наше земље.

У знак захвалности за његова велика херојска дела, Грци су Момчилу Гаврићу на Крфу подигли златну плочу, а француски председник Франсоа Митеран га је одликовао златним орденом. Први споменик у Србији Момчило Гаврић је добио 25 година после смрти, 2018. године, у свом родном граду.