Како освојити младе читаоце – наградни конкурси као мотивација

За ученике од петог до осмог разреда у Србији, издавачка кућа „Клет" организовала је Летњи читалачки маратон. У позивању ђака помогли су професори српског језика.

Након пријављивања деца су бирала роман из Едиције „Читалачки маратон" коју је тај издавач покренуо пре четири године, а намењена је ваннаставним активностима.

Учествовало је 2.000 ђака, а приказе прочитаних књига слали су у ликовној, литерарној или дигиталној форми.

„Сви пристигли радови најпре иду у руке нашег стручног жирија који чине књижевни критичари, професори српског језика и наравно уредници наше издавачке куће, они ће одабрати 30 најбољих, затим позивамо све да нас прате и ми ћемо ових 30 радова објавити на нашим друштвеним мрежама. Почетком октобра ћемо отворити гласање и публика ће одредити апсолутног победника овог конкурса", рекла је Љубица Самарџија из издавачке куће „Клет".

„Одисеја" је трећи летњи читалачки изазов организовала самостално.

Задатак младих читалаца био је да ураде приказ једне од три понуђене књиге страних аутора први пут објављене на нашем језику. Највише радова стигло је из Црне Горе и Босне и Херцеговине.

„Читава сврха овог конкурса је да пробамо да мотивишемо децу да читају лети када нема школе када нема лектире и да то не схвате као обавезу већ да читање повежу са неком забавном активношћу, да их мотивишемо да то схвате као забаву а не као обавезу, да се потруде да буду креативни, да се креативно изразе, и на крају крајева, да мало размисле о томе што су прочитали и да на тај начин развијају критичко мишљење", изјавила је Сандра Бакић Топаловић из „Одисеје".

Осим наградне читалачке игре за малишане са Библиотеком града Београда, „Прополис букс" организовао је још два конкурса. У избору су биле књиге чија је тема заштита природе. „Библиоскоп" је још у току.

„Желели смо да се овог пута позабавимо екологијом, желели смо да се бавимо темом која јесте актуелна а коју деца воле, јер они воле да имају осећај корисности односно да штите планету бране планету, чувају је. И онда смо рекли деци да осмисле шта би то било потребно за премијеру филма од плаката трејлера, најаве за медије, кутија за кокице, шта год им падне на памет, што они мисле да је важно за премијеру једног филма", објаснила је Тања Лебовић.

На свим конкурсима учесници су се најрадије опредељивали за ликовне приказе. Следи писана форма а неки конкурси сведоче да је читалачки дневник најчешћи начин представљања књиге.

Видео радова је најмање. Овакви конкурси битни су издавачима као повратна информација какве књиге деца бирају, колико су способна да понуде аутентичан глас о прочитаној књизи и да ли их она мотивише на нове активности.