Представа „Пупин – последњи сан“: Театар у служби популаризације културног и историјског наслеђа

Музејски театар постаје све популарнији комуникацијски алат музеја у приближавању културног и историјског наслеђа. Интерактивна дуодрама „Пупин – последњи сан“, по тексту Вјере Мујовић, у режији Милоша Павловића, у Музеју науке и технике публици доноси ново и другачије образовно искуство.

„Драму сам написала на основу Пупинове аутобиографије за коју је добио Пулицерову награду, као и његове књиге Нова реформација, али ту су, такође, народне пословице, епска поезија, нешто што је окосница нашег идентитета, стуб религије, а Пупин је, иако научник, био дубоко религиозан“, наводи глумица Вјера Мујовић, ауторка драме.

У мери у којој камерни формат дуодраме дозвољава, аутори се у представи баве односом науке и религије, живота и смрти и односом мајке и сина.

„Однос мајке и сина увек носи пуно емоција, а с друге стране у том односу лежи вероватно и карактер неке личности. У овој представи ми желимо то да покажемо зато што је то истина. Пупин је према мајци гајио изузетан пијетет и поштовање. Човек који није могао да стоји на ногама у својим позним годинама, сваки пут када је говорио о својој мајци морао је да устане из поштовања. Светски признат доктор наука, један од десеторо најбогатијих људи у Америци у то време и даље прича о својој мајци која је, иако неписмена, знала 150 псалама напамет, задржао је тај однос поштовања до последњег дана. Ја сам се увек питао зашто је то тако", истиче редитељ Милош Павловић.

Додаје да је, по његовом мишљењу, за ово друштво, за културу сећања јако важно да научници као што су Михајло Пупин, Никола Тесла, Милутин Миланковић, буду ближи народу од естрадних звезда.

„Уколико говоримо само о материјалним вредностима, Пупинов допринос Краљевини Југославији, држави чију ми традицију сада наслеђујемо, била је донација од више од 30 милијарди долара садашње вредности, то је новчана вредност, а да не говорим о другим културним, политичким доприносима. Истаћи ћу његов допринос науци и техници, пре свега, у области телекомуникација – оно што ми знамо јесу Пупинови калемови, али не знамо да су бар три патента у нашим мобилним телефонима Пупинови патенти. Чак се и једног свог патента одрекао у корист свог студента. Добро је да људи знају о личностима које су својим радом допринеле да овај свет буде бољи и лепши“, напомиње Павловић.

На додели награде „Џон Фриц”, коју додељује Америчко удружење инжењерских друштава, 1932. године, Михајло Пупин је изјавио: „Освојили смо силе топлоте и електрицитета, али док не освојимо најважнију силу, силу љубави, највећу силу енергије, нисмо ништа освојили. Пропадаћемо у ратовима и економским кризама. Треба нам сила љубави!”

„Да се у овој представи, осим љубави, говори о патриотизму, потврђују вредности вере и веровања, рада, радености, оданости, поштења и покорности,” додаје Вјера Мујовић.

За представу Пупин – последњи сан у којој Пупина игра Душан Матејић, мајку Пијаду Вјера Мујовић, музику је урадио Раде Радивојевић, а костим Игор Тодоровић.

Представу Пупин – последњи сан у Музеју науке и технике публика може погледати једном месечно.