Димитрије Давидовић – отац српског новинарства и творац Сретењског устава

На надгробној плочи, која је урађена од студеничког мермера, по жељи самог Димтрија, стоји једва видљив епитаф, који је он сам одредио – „Димитрије Давидовић, сав Србин“. Овај Србин, остаје упамћен, као један од најписменијих људи свог времена, човек који је много задужио, како се тада говорило, Отечество. Дела и идеје овог великана, од заборава чувају и Смедеревци.

„Он је био првобитно сахрањен овде, недалеко од ове локације где је касније пренет. Дакле 1888. године када је била педесетогодишњица његове смрти и скоро 100 година од његовог рођења, на иницијативу Уједињене омладине Смедеревске и неких професора смедеревске Гимназије тадашње, је покренута иницијатива да се нађе боље место. И његово тело је есхумирано и пренето овде, поред цркве Успења Пресвете Богородице, средњевековне цркве. Ево до дана данашњег, то место и та пажња према њему се у Смедереву негује“, наводи Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика Смедерево.

Ове године, обележава се 211. година од оснивања првих дневних новина у земљи, Новина сербских, а сећање на оца српског новинарства, Удружење новинара Србије, чува и кроз годишњу новинарску награду, која се додељује за уређивачки подухват. Сваког 15.фебруара, новинари се окупљају на Димитријевом гробном месту и подсећају на значај неговог дела.

„Подсећањем на њега, ми се заправо подсећамо на улогу новинара и новинарства у друштву, јер оног тренутка када је он стварао и писао тај либерални устав из 1835.године, он је био новинар и водио се на неки начин новинарским иделалима, а то су управо идеали слободе, равноправности, правичности за које можемо данас да се запитамо да ли постоје“, наглашава Зоран Стрика, уредник портала „021“, добитник награде „Димтрије Давидовић“ за 2021.годну.

„Он је заправо важан и за демократију и за новинарство, јер без демократије нема ни новинарства, заправо без слободе изражавања и слободе мишљења, нема ни слободног новинарства. Овде, на његовом гробном месту где се ми налазимо, пише ‘Сав Србин’, а неко је недавно рекао и 'сав новинар', и то је нека порука новинарима у Србији да можда чешће долазе у Смедерево“, истиче Драган Павловић, новинар локалних медија у Смедереву.

Небојша Јовановић, професор социологије у пензији, радни век је провео у Гимназији. Сваке године, уочи Сретења, доводио је ученике на Димитријево гробно место, како би одржао јавни час, на којем је говорио о Сретењском уставу и универзалним идејама које су и данас обележја слободног друштва. Нада се, да ће се та традиција наставити.

„Рецимо, идеја да свако треба да живи онако како жели, ако то не иде на уштрб друштва. Значи, Димитрије Давидовић у једном члану Сретењеског устава истиче друштвену условљеност људских слобода, али и право сваког појединца да живи по своме нахођењу. И још један члан, који је веома актуелан, јесте да, свако ко ступи на српско тле, а који је којим случајем роб, престаје то да буде, што сведочи о том слободарском духу српског народа“, истиче Небојша Јовановић, професор социологије у Гимназији.

Смедрево га није заборавило. Поред уређеног гробног места, на стогодишњицу његове смрти, 1938. откривена је спомен биста, рад уметника Лојзе Долинара. Године1953. основана је званична државна штампарија, која је понела његово име, а најстарија школа у Смедереву, такође носи назив Димтрије Давидовић.

Како је најављено из Регионалног завода за заштиту споменика културе, ускоро ће, након више деценија, почети радови на обнови Димитријевог гробног места.