Монументална скулптура Олге Јеврић први пут у Србији постављена у јавном простору

Скулптура „Распон у тензији“ (цемент, фериоксид, гвожђе, 320x450x300 цм) израђена је у Радионици скулптура „Кузман“ према скулптури малог формата „Распон у тензији“ (1996, фериоксид, гвожђе, 22x37x20 цм, Легат Олге Јеврић – Уметничка збирка САНУ).

„Пуних шест и по деценија протекло је од када је свет упознао јединствен и снажан уметнички дар Олге Јеврић, да би тек данас, на јавном простору, у Србији, дочекали откривање њене монументалне скулптуре, једне у бројном низу, које је наменила јавном простору. Нажалост, није дочекала тај чин, али је веровала да ће се ипак догодити“, рекао је Љубиша Симовић, аутор пројекта постављања скулптуре.

Пројекат постављања монументалне скулптуре Олге Јеврић у јавном простору града осмишљен је 2009. године уз њену искрену радост и одобрење. Конкретни организациони послови започели су следеће, 2010. године у оквиру 25. Меморијала Надежде Петровић, у договору са уметничким директором, уметником Миодрагом Кркобабићем. Претходно су, у атељеу Олге Јеврић на Старом сајмишту, историчари уметности Љубиша Симовић и Милица Петронијевић, тадашња директорка Галерије, заједно са ауторком одабрали скулптуру „Распон у тензији“ из 1996. године, којој је тада у називу додата неформална одредница – Чачак.

По изричитој жељи Олге Јеврић, посао израде скулптуре поверен је академском вајару Зорану Кузмановићу, уз уметнички и стручни надзор вајара Косте Богдановића и Љубише Симовића. Урбанистички и архитектонски послови су поверени архитекти проф. др Милораду Младеновићу. Међутим, и поред врло озбиљних припрема и урађених послова, пројекат тада није довршен.

„Непуну деценију касније и у измењеним околностима када ни Јеврићева ни Богдановић нису више међу нама, наставило се са реализацијом пројекта за који верујемо да је од изузетног значаја за српску културу. У години када је Чачак носилац пројекта Престоница културе Србије и када се обележава 150 година од рођења Надежде Петровић, постављање монументалне скулптуре Олге Јеврић у јавном простору града, права је прилика да се на достојан начин одужимо исто тако великој уметници и академику а да српска уметност скулптуре добије можда и најзначајније монументално дело у својој антологији“, наводи директор УГ „Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић.

Скулпторски опус академика Олге Јеврић (1922–2014) спада у врхунске домете српске и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу због чега је стекла врло угледни статус у сопственој културној средини.

О томе сведоче и две колекције – легати који се са пажњом и поштовањем чувају у Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду. Такође, дела Олге Јеврић се налазе у збиркама Музеја савремене уметности Београд, Народног музеја Србије, Музеја Цептер, Народног музеја Шумадије Крагујевац, Савремене галерије Зрењанин, Музеја Срема у Сремској Митровици, Галерије РТС у Београду, Музеја града Београда, Музеја Тера у Кикинди и у многим другим јавним и приватним колекцијама, док бројна инострана излагања и заступљеност њених скулптура у значајне светске уметничке прегледе и колекције, попут колекције у Музеју савремене уметности Загреб, ММСУ Ријека, Галерији Мурска Собота, Уметничкој галерији Скопље, Музеју Израела у Јерусалиму, Националној галерији у Берлину и Тејт Модерн (Tate Modern) у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.