„Пут за Дечане“ аутобиографска збирка прича академика Светомира Арсића Басаре

У Малој Моштаници надомак Београда затекли смо великог уметника како ствара још једно дело инспирисано постојбином, Косовом и Метохијом, баш као што је и нову књигу прича Пут за Дечане посветио свом родном крају, детињству и усуду да живи и ствара далеко од свог завичаја.

„Пут за Дечане у нашем народу, у мом народу, у мом крају као манастир је велика светиња. Стићи до њега то је значило стићи до неког места које остаје трајно у сећању, незаборавно. Сам манастир је на таквом месту да плени својим пејзажом и својом околином уопште. Ту је река Бистрица која даје посебну драж, борова велика шума, и уопште атмосфера је у правом смислу божанска. И зато се то сматра једним култним местом за сваког Србина на Косову“, наводи академик Светомир Арсић Басара.

Пут за Дечане је аутобиографска књига, посвећена српском сиромашном сељаку на Косову и Метохији, друштвеним и социјалним питањима. Причу Пут у Дечане посветио је својој мајци и њеном тешком детињству у периоду турског ропства на размеђи 19. и 20. века.

„То је истинита прича из живота. Моја мајка је, описујем ту ноћ. У причи та ноћ сажима, тако рећи, цео свет на известан начин, јер мојка мајка је живо биће људско које живи на планети земљи и дели судбину света, али питање је каква је њена судбина“, додаје академик.

Као и у скулптури, и у својим причама Светомир Арсић Басара се креће између сна и јаве, туге бола и наде. Он слику сећања претвара у реч. Његови монолози су пуни набоја, емоција.

Кроз седам аутентичних прича, он приповеда о животу, лепоти Шар планине и свог родног села Севца. Приповеда о драматичним догађајима и човековом непристајању на пораз. Својевремено је говорио: „Непрестано, дано-ноћно сањам Косово, свој завичај. Сањам како се враћам, али никада тамо не стигнем.”

„Много ми недостаје, апсолутно много ми недостаје, јер то је мој духовни простор, јер човек где се роди он се осећа најсрећнији у том простору. Ако је принуђен да оде из свог завичаја он као да је престао да дише, да живи на прави начин. Ја радим, стварам тиме се на неки начин. Лечим себе. Рад ме смирује, јер имам потребу да радим. Ја то дефинишем, рад је у ствари таленат који човеку не да мира, он је у сталном изазову да нешто уради.“.

Књигу Пут за Дечане академика Светомира Арсића Басаре објавила је најстарија издавачка кућа на Косову и Метохији „Панорама-Јединство“.