„Књиге, браћо моја“ – Ршумовић о Доситеју, поезији и награди за животно дело

Доситеј је књижевност видео као средство просвећивања. Да ли је савремена књижевност на трагу те идеје и како Ви лично доживљавате ово признање?

– „Књиге, браћо моја! Књиге, а не звона и прапорци", на тај начин Доситеј је један од првих, рекао бих, бораца за дечја права, и у нашој књижевности и у нашој педагогији.

Шта је Вама донела дечја поезија и зашто сте јој остали верни?

– Па, ја сам почео да се бавим писањем, заправо, у детињству. Није то било писање, него је усмено, оно, натпевавање: 'Кажи поњава. Поњава. Мама ти је дроњава'. Тако да смо задиркивали једни друге, а у ствари за мене је то значило јер сам научио да римујем. Дакле, научио сам такође да у том мом стихоклепању у то време, мора постојати прича, што је врло важно и тога се држим малтене и дан-данас.

Вашу поезију одликује јасна порука са одређеном дозом хумора. Шта је одредило Ваш стил писања?

– Кад сам дошао у Београд, ја сам већ писао и такозване љубавне песме. Једном, Душко Радовић је видео моју свеску са тим песмама и питао ме: „Да ли би ти, младићу, дозволио да ја ово емитујем на радију?" Душко је тада радио у овој кући, у радију. Ја кажем: „А у којој емисији?" Каже он: „У једној емисији за децу. " Ја кажем: „Ја нисам писац за децу“, јер ја нисам имао свест о томе да то што ја пишем може да важи за најмлађе.

Наравно, Душко ми је онда помогао и причом о Николи Тесли, који се фасцинирао игром, у ствари играјући се са својом мачком, фасцинирао се електрицитетом из мачјих леђа. Тако да сам онда и у песме за одрасле, а нарочито што ми је драго, јер је то игралиште за најмлађе много шире од овог игралишта, за мудре и одрасле.

Можемо ли се ускоро надати Вашој новој књизи?

– Биће то једна књига. Зваће се Кључ од цркве. То ће бити ове песме које сам се ја зарекао да ћу до краја живота свакога јутра нешто записати у блок или у свеску. И ја се држим тога. И та књига ће бити црква, а моји кључићи ће откључавати путем стихова, путем рима и тако даље.

Од толико стихова које сте до сада написали, можете ли тренутно да издвојите неки који Вам је посебно драг?

– Да се не бих замерио осталима, поменућу само Домовина се брани лепотом. У то време био сам председник Културно-просветне заједнице Србије и борио сам се, наравно, за еколошки начин живота и понашања и тако даље. И сећам се идеје да се сваког, рецимо, 1. маја да се све куће овде у Војводини окрече. Да се путеви, нарочито Ибарска магистрала која води из Београда директно на Златибор, да се покупи смеће, и тако даље.

Значи, Домовина се брани лепотом, а наравно и педагози су препознали, у ствари, поруку те песме. Тако да и дан-данас она важи на неки начин као химна дечја.