Неда Кнежевић: Уметници не желе да некритички афирмишу и репродукују идеолошки контекст

Директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић је археолог, магистар из области историје и филозофије природних наука и технологија, виша кустоскиња и председница жирија ЖИВА награде за најбољи словенски музеј. Више од две деценије бави се заштитом, управљањем, промоцијом и презентацијом културног наслеђа кроз јавни и приватни сектор.

Пројекти које је до сада водила били су намењени подизању јавне свести о значају културног наслеђа за интеркултурни дијалог и одрживи развој. Новинари је знају као руководиоца институције културе који увек одговара на телефонске позиве из медија и спремна је да са осмехом, али отворено, разговара и о институцији коју води, и о музеологији и култури уопште.

Учествовали сте на управо завршеној Међународној музеолошкој конференцији о артефактима који се односе на Други светски рат. Конференција је требало да се одржи у Москви, одржана је онлајн. Која је главна идеја овог скупа, шта је Вама било најзанимљивије?

- Фестивал "Intermuseum" свакако је једна од највећих међународних музеолошких конференција, која својом разгранатом структуром пружа могућност увида у све сфере рада музеја, почев од едукативних активности и инклузије, изложбених активности и међународне сарадње, фонда и истраживачког рада, па до информационих технологија и безбедности. Сваке године на овом фестивалу учествује око 400 руских и страних музеја, више од 40 хиљада посетилаца. Овогодишња тема јесте велики јубилеј, односно 75 година од победе над фашизмом.

Што се тиче установа, заступљени су на првом месту руски музеји, од оних највећих попут Ермитажа, Пушкиновог музеја и Третјаковске галерије до музеја из унутрашњости. Кроз различите програмске целине били су заступљени представници многих европских и америчких музеја. Музеј Југославије учествовао је заједно са Музејем Војводине и Музејем Батинске битке у оквиру панела "Форум словенских култура". Главна порука и утисак свакако јесте значај који се и данас даје наслеђу Другог светског рата у Русији, што, нажалост, већ дуго није случај у нашој земљи.

Коронавирус је затворио музеје широм света на најмање два месеца. Затворити и поново отворити неки музеј за публику не значи просто закључати/откључати врата. Како је изгледало затварање Музеја Југославије који водите?

- Музеј Југославије је велики комплекс у чијем саставу су објекти: Музеј "25. мај", Кућа цвећа, Стари музеј, Билетарница са сувенирницом и кафеом (К 25), укупне површине 5.362 м² и парк површине 2,16 хектара. Функционисање оваквог система у пуном капацитету захтева озбиљну логистику, као и стабилну техничку-технолошку базу.

После проглашења ванредног стања у Србији, уследило је затварање Музеја за посету које је трајало недељу дана. До увођења ванредног стања Музеј је примао велики број посетилаца (130.000 посетилаца годишње), те је у новонасталој ситуацији било неопходно обезбедити услове у комплексу, што је подразумевало подешавање температуре и влаге у објектима, затим организовање обезбеђења и чишћења, за шта Музеј ангажује извршиоце по законом утврђеној процедури.

Запослени у Музеју нису прекидали са радом у периоду када је Музеј био затворен, већини је био омогућен рад од куће, а њихове активности биле су прилагођене креирању садржаја у виртуелном окружењу. Организована су дежурства, а група од петоро запослених долазила је сваки дан у Музеј. Сви објекти и депои контролисани су на дневном нивоу.

Отварање Музеја је по етапама, колико је то сложен процес, када ће бити завршен?

- Поштујући препоруку Министарства културе и информисања Републике Србије о наставку рада музеја и других установа заштите културног наслеђа, Музеј је отворио врата за посетиоце 28. априла. Отварању Музеја претходиле су темељне припреме, уз примену свих прописаних мера Владе Републике Србије које утичу на заштиту здравља и безбедности посетилаца и запослених.

Почели смо са радом у редукованом обиму. Публика за сада може да обиђе музејски парк са скулптурама и Кућу цвећа. Остали објекти у комплексу Музеја Југославије отвориће се крајем јуна месеца, када планирамо и нову поставку у згради Музеј "25.мај".

Изложба фотографија „Други светски рат 75 година касније", коју сте најавили, није просто излагање фото и друге документације. Како је конципирана?

- У фокусу изложбе под називом "ТАНЈУГ јавља: Рат је завршен", јесте фото-колекција настала радом новинске агенције Нове Југославије, створене између осталог и са циљем да се вестима и сликом бори за ослобођење народа и државе и социјалну револуцију. Измештена из природног контекста, фотографија нам, као документ времена у коме је настала, шаље поруку о томе како је изгледала Југославија у месецима који су непосредно претходили ослобођењу и у месецима који су следили после ослобођења.

Изложба ће публици понудити увид у један до сада непознат материјал, који је недавно регистрован као целина у оквиру обимне фото-грађе коју Музеј Југославије баштини, игром случаја дуго чуван ван очију јавности, и то на нивоу који ће им омогућити да га сагледају без строге кустоске селекције, скоро као да су сами заронили у архив. Такође, посетиоцима ће бити понуђена и тумачења кустоса кроз вођења, али и тумачења експерата који ће бити позвани да одређене фотографије коментаришу.

Имамо ли праву слику о делатности садашњег Музеја Југославије?

- Читав период постојања Музеја (историје) Југославије, од оснивања 1996. године, обележен је кризом идентитета - несагласјем између самог имена институције и састава наслеђених колекција - Меморијалног центра Јосип Броз Тито и Музеја револуције народа и народности Југославије. Више од две деценије трају спорадични напори да се ова два хетерогена, али јасно симболички омеђена фонда слију у јединствен фонд, који би требало на адекватан начин да представи историју Југославије.

Управо је фокус искључиво на историју умногоме допринео да се постојећа колекција сагледа као неадекватна у контексту новонасталог музеја упркос томе што, поред историјског, поседује значајан културолошки, социолошки и антрополошки потенцијал. Значајан корак у том правцу је промена имена Музеја, као и ревалоризација музејског фонда која, поред нормативног оквира, разматра и трансформације које је тај оквир генерисао.

Предмети и историјска грађа, наслеђени од претходно угашене две установе, чине темељ на којем се развија Музеј Југославије. Mузеј je и меморијал и место сећања, јер се налази на делу некадашњег резиденцијалног комплекса Јосипа Броза, где су Броз и његова супруга Јованка сахрањени, али је и јавна институција, која континуирано промишља своје позиције, функције и историју.

Расписан је конкурс за израду нове штафете младости. Шта су мотиви за такав конкурс?

- Важно је нагласити да није Музеј Југославије расписао конкурс за Штафету младости, већ је конкурс део уметничког рада под називом "n(ex)t y(o)u/novi revizionizam", који су осмислили чланови уметничког колектива "Каркатаг". У контексту овог рада, који ће бити презентован у четири фазе током наредних месеци, кампања "Next you" представља прву у низу и управо у оквиру ње расписан је конкурс о коме је реч.

Приметићете да језик којим се потенцијални учесници позивају подсећа делимично на језик савремених ПР и маркетиншких агенција. Поигравајући се оригиналним идеолошким контекстом, уметници нису желели да га некритички афирмишу и репродукују, већ им је управо намера да отворе расправу о томе на који начин та идеја функционише у савременом тренутку и какав је однос локалне заједнице данас према том наслеђу.

Ово је иначе други пут да Музеј сарађује са овим уметничким колективом, више пута награђиваним, који већ десет година делује на локалној и међународној сцени. Први пут смо остварили сарадњу у оквиру пројекта Лето у Музеју, 2018. године.

Какви су планови Музеја Југославије за јесен? Хоће ли бити довољно средстава да се они и остваре?

- Програм рада Музеја за 2020, али и за 2021. годину условљен је временом добијања средстава за извођење радова на рестаурацији фасаде и приступних платоа зграде Музеј "25. мај". За постизање стандардних музеолошких услова за чување и излагање културних добара које Музеј Југославије баштини неопходно је рестаурирати фасаду, као последњу фазу на обнови овог објекта.

Док радови трају, зграда Музеја "25. мај" ће бити поново затворена за публику. Рестаурацију фасаде ће финансирати Банка за развој Савета Европе, из пројектних зајмова за модернизацију инфраструктуре у култури.

Планирана средства за програмску делатност су умањена, због ситуације изазване пандемијом коронавируса, за 31% и у складу са тим реализоваћемо делове планираних програма. У оквиру програма којим се обележава 75 година од завршетка Другог светског рата, поред поменуте изложбе фотографија из колекције Музеја, бавимо се и преиспитивањем наслеђа Другог светског рата на основу материјала из фонда.

Овај сегмент наслеђа биће оживљен и у оквиру актуелне изложбе Музејска лабораторија, која кроз призму вишеструких интерпретација разматра наслеђене колекције Музеја револуције народа и народности Југославије и Меморијалног центра Јосип Броз Тито.

Програмска артикулација неће се одвијати само кроз изложбени део маркирањем експоната релевантних у контексту краја Другог светског рата, већ и кроз говорно-едукативни програм, који ће садржати и јавне разговоре у којима ће бити сучељене различите позиције, као и кроз тематска вођења. Програм ће обухватити и приватне наративе о завршетку рата кроз аудио и видео-записе. 

Да ли ћете наставити са одржавањем програма на које су се посетиоци Музеја Југославије већ навикли, какви су планови за следећу годину?

- Уз поштовање мера уведених због пандемије коронавируса, a након њихове релаксације, и надамо се, укидања, наставићемо са нашим редовним програмима. То су програми који су већ добро познати нашој публици: Лето у Музеју, програм који је намењен углавном младој локалној публици и који успешно афирмише Музеј као место за дружење и забаву и у оквиру кога ће се и ове године одржати концерти и позоришне представе;

Породични дан којим се промовише Музеј као место где породице могу да проведу своје слободно време, забаве се и усвоје нова знања и Разговори о Југославији, који су већ добро познати нашој публици.

За следећу годину планирамо изложбу о индустријском наслеђу, која је резултат сарадње Музеја науке и технике и Музеја Југославије. Два музеја одлучила су се на сарадњу у жељи да се индустрија сагледа у својој комплексности: и као процес производње, али и као сложени облик удруживања људи.

четвртак, 04. јул 2024.
16° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару