Дејан Коларов: Позоришта су увек била уз народ, у свим тренуцима као подршка

У досадашњој каријери остварио је бројне награде међу којима су „Наташа Бошковић“ за најбољу интерпретацију неокласичног стила у области балетске уметности и награда „Смиљана Мандукић“ за најбољу плесну интерпретацију у области савремене уметничке игре.

Радио је као солиста у Балету Аугсбург театра у Немачкој, био је члан Битеф денс компаније, гост је Опере и театра „Мадленианум“, опробао се и као режисер и кореограф. Лабудово језеро, Успавана лепотица, Бајадера, Ко то тамо пева и Један, неке су од балетских представа које игра у Народном позоришту.

У којој је мери ситуација изазвана пандемијом корона вируса утицала на посао којим се бавите? Како одржавате форму током изолације?

– Утицало је као и на све. Али мислим да је што се тиче уметности највише погодило слободне и самосталне уметнике. Нису у могућности да раде оно што је у њиховој бити, а и ускраћене су им и финансије. Овом приликом им пружам подршку, и да знају да је њихов рад свима ово учинило лакшим. Њихов претходни рад можемо гледати, слушати свих ових дана на друштвеним мрежама и телевизији. Што се тиче кондиције то је наш део живота, радимо код коће колико нам услови дозвољавају. Читање, причање, размишљање нам исто одржава и форму духа.

Које Вам је све активности прекинуло ванредно стање и чему једва чекате да се вратите?

– Мени лично су прекинута нека гостовања са Сергејем Полуњином у Лондону, Јапану... Исто тако рад на новој премијери у Народном позоришту, али све ће се то вратити поново. То јест, све је померено за касније у току године. А једва чекам да седнем поново у неку кафану и да се дружим уз музику.

Који су највећи изазови са којим се сусреће балетски играч у Србији? Шта Вам је кроз каријеру било највећи покретач?

– Изазов је био да истрајем у нашој земљи. Преживели смо разне ситуације од бомбардовања, ембарга итд. С обзиром да у нашој земљи игра није популарна, много тешко је опстати. Али успео сам. Покретач је била жеља, вера и љубав према послу.

Имате искуства и на балетским сценама Европе, играли сте у Немачкој, Италији, Лондону. Да ли балетска сцена у Србији може да парира европској, у погледу игре, играча, људи задужених за реализацију, репертоара? Да ли се публика разликује?

– Да, играо сам заиста на јако пуно места по свету. Мислим да можемо да парирамо, јер наши уметници имају нешто специфично. Ми као земља морамо да верујемо нашем квалитету. Не значи да је туђе увек боље. Имамо сјајне спортисте, лекаре, школе итд. Тако је исто и у игри. Код нас треба више уложити, а све остало имамо.

Сведоци смо тога колико је важност уметности дошла до изражаја од почетка ванредног стања. Уметници и уметничке институције труде се да својим залагањем олакшају и улепшају људима боравак код куће. Светски дан игре је по први пут прошао без живих наступа, али ни ту нису изостали виртуелни садржаји. Да ли мислите да ова ситуација може да утиче на побољшање статуса културе и уметности када све ово прође?

– Сећам се у време бомбардовања 1999, позорошта су била пуна. То ми је заиста остало у памћењу. Људима је та врста слободе, и могу да кажем антистрес јако пријао. Тако да негде верујем да ће театри бити опет доказ да су потребани друштву. Позоришта су увек била уз народ у свим тренуцима, као подршка. Сад имамо и ту виртуелну могућност, зашто је не искористити. Верујем да ће ово све побољшати уметност, у смислу уметничких достигнућа и креативност уметника, у том смислу, да.

Сарађивали сте са Сергејем Полуњином, једним од најбољих балетана данашњице. Како је дошло до тога? Каква искуства носите из те сарадње?

– Да, сарађујем још увек. Искуство је врло професионално, креативно и добро. Могу да кажем да ми је живот донео ту прилику из неког разлога. Тако да сам заиста захвалан томе као и њему и директорки Полуњин фондације Зрнки Мишковић. Изгледа да се све поклопило и сарадња је настављена.

Опробали сте се у режији и кореографији 2015. године са балетом Ћелава певачица. Да ли припремате нешто ново? Видите ли наставак каријере у том правцу?

– Јако сам недлучан око тога... Вуче ме све то, али никако да довољно то загризем. Можда ми још није време за то...

У којим ћемо Вас улогама гледати по завршетку ванредног стања?

– Због ситуације нова представа коју смо почели да радимо је прекинута, тако да за сад, у репертоару који имамо у Народном позоришту.