Филм о стварању новог живота

Омнибус „Неке друге приче", снимљен у екс-ју копродукцији, биће премијерно приказан у Београду крајем октобра, а претходно ће учествовати на једном од најзначајнијих светских фестивала у Монтреалу, најавила је у интервјуу Танјугу ауторка српског дела тог филма Ана Мариа Роси.

„Наш омнибус има заједнички елемент, то је трудноћа и у ширем смислу стварање новог живота. Сви главни ликови су јунакиње које су трудне и то чини овај филм целином. Оно што је мени изненађујуће јесте да смо добили више заједничких елемената него што смо планирали, а нисмо силили, нити хватали везивна ткива по сваку цену", рекла је редитељка и сценаристкиња Роси.

Делове омнибуса режирале су Инес Тановић (Босна и Херцеговина), Ивона Јука (Хрватска), Марија Џиџева (Македонија) и Хана Слак (Словенија).

„Мислим да је то прва равноправна копродукција народа који су живели у једној земљи", рекла је Роси, додајући да је иницијатива потекла из Србије.

Аутор идеје и концепта је Ненад Дукић из Београда, а подједнако су учествовале продукције из поменутих пет земаља, уз шестог партнера из Ирске, где је урађен тон.

Филм „Неке друге приче" добио је и подршку на конкурсу европског фонда Еуримаж.

„Ми смо хтели да жене буду главне јунакиње, да причамо о стварању новог живота у земљама које су прошле пакао са распадом оне државе".

„Међутим, чини ми се да је квалитет тог филма што приче личе на оно одакле долазе, не само да причају о земљама на начин на који се у њима данас живи и шта је актуелно, него некако карактерно, менталитетом личе на своје средине", истакла је Роси.

„Ту је и фина мала разлика између народа који говоре истим језиком и имају заједничку културу, а заправо су нијансе у питању", додала је редитељка.

Пет упечатљивих женских ликова

Ана Мариа Роси је приметила да је битно и што смо добили филм са пет женских ликова, што је реткост, не само у домаћем филму.

„Чини ми се да је сан сваке глумице да има мислећу улогу. Можда сам на то најпоноснија, јер овај филм прича причу о женама у садашњем тренутку, са данашњим мукама и начином живота. То су жене које лако препознајемо и осећамо", објаснила је.

У српском делу филма играју познати глумци Наташа Нинковић и Сергеј Трифуновић. Млада редитељка је изјавила да је управо њих желела.

„Није било компликовано. Људи прочитају сценарио и на основу тога знају да ли хоће да раде или не. Уосталом, не снима се у Србији толико филмова. Ти глумци јесу звезде, али знамо се од раније, не живе у Холивуду, па да је до њих ужасно тешко доћи" објаснила је она.

Филм је од премијере на „Синема ситију" у Новом Саду и међународне премијере на фестивалу у Таормини (Италија) обишао низ летњих фестивала у Србији и региону.

Следе гостовања на више од 20 фестивала

„Идемо у Монтреал, од 1. септембра. То је до сада највећи фестивал на који смо позвани. Следе Варшава, Ваљадолид, Атина, Хаифа, укупно више од 20 фестивала", рекла је Роси и додала да су јој посебно значајне биле пројекције у Пули и Сарајеву.

„Пула пружа невероватан осећај јер је арена огромна, мало са чим овде може да се пореди. Био је диван пријем, публика добронамерна. Друго, ту је оно што се зна о Пули од раније, као великом и значајном фестивалу. Пула је од тих наших балканских фестивала задржала неко зрно гламура", објаснила је Роси.

Што се тиче Сарајева, приметила је да је то највећи регионални фестивал и да је значајно ту бити присутан, као и да ју је изненадило да је упркос форми омнибуса филм био пети по гласовима публике.

На питање о будућности регионалне сарадње, одговорила је да су копродукције „ најчешћи начин бављења филмом и у Европи", као и да су оне неминовне да би се повратио уложен новац.

Ана Мариа Роси је додала и да иако Србија има савршене професионалце у разним категоријама, код нас не постоји лабораторија ни добри студијски услове.

„Један озбиљан сегмент кинематографије код нас не постоји и то је наш хендикеп. Зато филмове развијамо у Мађарској, Грчкој и Хрватској", указала је Роси, која је и члан Управног одбора Филмског центра Србије.