„Тачка прелома – рат који је променио правила“, премијерно на РТС 1

Након 27 година и даље се поставља исто питање. Због чега је 19 НАТО земаља предвођено Сједињеним Државама, бомбардовало Југославију? Ауторка кроз аутентичан приступ, нуди одговоре на то питање и многа друга.

„Рат који је променио правила говори о томе да је све у ствари почело 1999. године. Многи од саговорника кажу да је то мајка будућих ратова, да је све почело тада, да је то можда и значајније од Берлинског зида. Зашто? Зато што тада имамо управо кршење међународног права“, истиче Слађана Зарић, ауторка емисије.

Кроз причу воде саговорници. Нико од њих, међутим, није из Србије. То су људи из земаља које су тада доносиле кључне војне и политичке одлуке.

„НАТО је бомбардовањем Југославије починио први злочин или илегалан напад, како год га назовете. То је контрадикторно. Јер је НАТО по дефиницији одбрамбени савез који долази у помоћ ако је неко од савезника нападнут“, сматра Јан Оберг, саветник Ибрахима Ругове.

„Мислим да разлог овог рата није била хуманитарна катастрофа. Ситуација на Косову није била толико лоша, колико се представљало кроз западне медије. То је ситуација која је могла да се реши Интернационалном Полицијом, уз помоћ Уједињених Нација", наводи Тицијана Боари, члан Косовске верификационе мисије.

О догађајима који су трагично изменили и обележили историју Србије не говоре Срби већ и Американци, Немци, Италијани, Британци, Швеђани, Руси и Финци.

Међу саговорницима су потпредседник Скупштине ОЕБС-а Вили Вимер, професор и бивши саветник америчког председника Чарлс Капчан, италијански генерал Бјађо ди Грација, новинарка Тицијана Боари, члан Верификационе комисије на КиМ и мировни активиста Јан Оберг, саветник Ибрахима Ругове.

Бомбардовање сагледавају у светлу будућих светских дешавања. „Рат на Косову је мајка будућих ратова“, „То је рат који је променио правила“, „Сав хаос почео је тада“, „Рат на Косову је значајније утицао на међународно право него пад Берлинског зида“, „Тада је отворена Пандорина кутија“ – то су све оцене саговорника у документарцу, истакла је Слађана Зарић, ауторка документарног филма Тачка прелома – рат који је променио правила.

„Морам да признам да сам свесно изабрала да у овом филму немам ниједног саговорника из Србије. Свесно сам изабрала да то буду странци. Оно што је врло занимљиво јесте да смо послали на стотине и стотине мејлова, а сам филм се завршава информацијом о томе ко нас је све одбио. Писали смо и Клинтону, Тонију Блеру, Веслију Кларку и осталим председницима тада кључних држава“ навела је Слађана Зарић.

„Али зато филм доноси врло занимљиве погледе људи који нису аналитичари већ људи који су били сведоци и који су учествовали у том периоду“, додала је ауторка филма.