Неке жеље не треба да се остваре, а безгранична љубав је хорор

„Постоји ли ишта горе од неузвраћене љубави?“ – питање је које милиони људи сваког дана постављају члановима породице, пријатељима или себи, када заврше са активностима које им окупирају пажњу или остану сами.

Одговор на ово болно и посве људско питање покушава да понуди нови филм Карија Баркера „Obsession“.

За кратко време, постао је један од најкоментарисанијих независних филмова, не само због буџета од свега 750.000 долара и вишеструко веће зараде, већ пре свега због узнемирујуће атмосфере и теме која се бави опсесијом, контролом и токсичним односима, који су карактеристични за савремене везе.

Филм има линеарну причу, али осећања не буди на линеаран начин, већ их преплиће. На моменте је тужан, затим готово комичан, а потом изузетно непријатан.

Доминантно је сниман у мраку, тако да осветљење наглашава силуете и сенке, појачавајући осећај нелагоде и тензије сваким звуком.

Неке жеље треба да остану само жеље

У центру радње је Беар (Мајкл Џонстон), повучени радник у продавници музике који годинама потајно воли своју пријатељицу и колегиницу Ники (Инди Наварет), али га коче несигурност и недостатак самопоуздања.

Живи у стану своје преминуле баке, окружен успоменама из прошлости које га додатно затварају у сопствени свет.

Након што је изгубио мачку, која му је била једина емотивна подршка, његова усамљеност је достигла врхунац.

Када пожели да га Ники заволи (више него било кога на свету) уз помоћ мистичног предмета који испуњава једну жељу, све се претвара у ноћну мору.

Уместо романсе, филм гледаоца уводи у све мрачнију причу о губитку слободне воље и опасности које са собом носи покушај контроле туђих осећања.

Када се жеља испуни, Ники постаје готово идеална девојка – не само у Беаровим очима, већ и као пројекција једног дела мушке фантазије: лепа, сексепилна, емотивно доступна, зависна и потпуно окренута ка њему. Међутим, како се наратив развија, та слика почиње да се распада.

Она губи стабилност и више нема контролу над сопственим животом и осећањима.

Филм кроз саркастичну и намерно пренаглашену слику показује колико је опасно покушавати да другу особу претворимо у сопствену фантазију.

Хамлетовска трагичност и емоционална зрелост

Беар у својој трагичности носи нешто од хамлетовске природе – пре свега у сталном преиспитивању, емотивној парализи и немогућности да донесе одлуку.

Као и Хамлет, он није класично дефинисан као добар или лош. Његове одлуке произлазе из унутрашње слабости, а односи са другима обележени су несигурношћу и одлагањем суочавања са стварношћу.

Беар Ники не посматра као стварну особу, већ као идеју савршености – нешто што би он желео да она буде.

Пре него што њено преображење у опсесивну девојку почне, она је независна и самостална особа, која постоји ван његове представе о њој.

Не доживљава га као емотивног партнера и јасно разликује пријатељски од романтичног или љубавног односа, што је граница коју Беар није у стању да разуме.

Инди Наварет – велики потенцијал и један од стубова филма

Млада Американка показала је изузетан таленат и управо је њена интерпретација један од разлога зашто је филм стекао велику популарност.