Пролази ли слава суперхероја који су из стрипа прешли на филмско платно

Све је почело са Суперменом и Бетменом, а онда су се само низали суперјунаци. Подједнако храбри и у стрипу и на филму, али посећеност биоскопима показује да њихово време пролази и да се у њихове моћи све мање верује.

Можда не знате ко су Црна удовица, Дедпул, Доктор Стрејнџ, али Супермена, Спајдермена, Ајронмена, Иксмена, Хулка сигурно се сећате. Супехероји правду и снагу деле на филмском платну неколико деценија. Међутим, популарност првих филмова и јунака не може се мерити са данашњим, а годишње се објаве чак три до четири Марвелова филма са овом тематиком.

„Мислим да је већ дошло мало до загушења тржишта. Једноставно превише је тих филмова. Колико пута је могуће препаковати исту причу, јер те приче су мање-више базичне, најосновније, формула је позната добро. Тако да, било је неких покушаја да се то освежи док су били успешни, али у начелу ми се чини да тих филмова има превише и да је дошло и до неких засићења. Прошле године, 2023. постало је очигледно да имамо јако скупе Марвелове, пре свега Дизнијеве који су прошли недовољн добро у биоскопима“, наглашава Ђорђе Бајић, филмски критичар.

Први суперхероји, као што су Спајдермен, Ајронмен и Хулк су непревазиђени и у свету стрипа, тврди и Душан Младеновић из „Веселог четвртка“.

„Зато што постоји континуитет, постоји традиција и зато што се ти јунаци као што је Спајдермен, као што је Капетан Америка, Ајромен или не знам Хулк, или женска верзија Хулка, стално се поново надограђјују, појављују се нови сценаристи, нови цртачи, нови глумци, нови редитељи који тим старим јунацима дају нови живот. Тако да су они стално у току са садашњошћу, они су константно модерни, баве се темама које занимају данашње читаоце и гледаоце“, наводи Душан Младеновић.

Иначе, „Марвел“ је америчка филмска и телевизијска продукцијска кућа, чији је власник Волт Дизни. Позната је по продукцији филмова Марвеловог филмског унивезума, који су настали по узору на стрипове издавачке куће „Марвел“. Драшко Рогановић чита стрипове од треће године.

„Била је баш некад овде на Зеленом венцу једна стрипарница која је продавала америчке стрипове. Од тада пратим активно ту америчку стрип сцену која ме је купила кад сам био клинац. Волим Дердевила, али Марвелови хероји су добри. Они су увек имали неки мало приступ, увек су, за разлику од Дизнијевијх који су приказивани чешће као свемоћни, божански архетипи. Марвелови су увек имали хендикеп где је Дердевил слеп, Питер Паркер је сиромашно сироче које има љубавне проблеме и средњошколац кога малтретирају јер је штребер“, напомиње Драшко Рогановић, преводилац стрипова.

Они који су одрастали уз супехероје учили су да добро увек побеђује зло и да правда на крају увек буде задовољена. То што слава оних који пропагирају такве вредности полако, али сигурно бледи, говори много о времену у којем живимо.

понедељак, 01. јул 2024.
33° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару