Слагалица, феномен који траје три деценије

ТВ феномен који траје тачно 30 година. За три деценије, у квизу ТВ Слагалица, састављено је више од 17.000 речи, исто толико је решено задатака. Само у игри Ко зна зна, постављено је и више од 89.500 питања из опште културе.

Можда, реч Слагалица, није најдужа у нашем језику, али зато истоимени квиз има најдужу традицију на нашим просторима. Прва епизода емитована је на данашњи дан, 22. новембра 1993. године.

Победник Суперфинала у 100. циклусу Слагалице, два пута квиз првак света у категорији до 20 година тренутно лови такмичаре у једном другом квизу – Потери, Жарко Стевановић, гостујући у емисији Око, каже да је код њега од Слагалице све почело.

„Квизове сам волео од малих ногу, волео сам да гледам, волео сам да читам пуно. Пожелео сам у једном тренутку да видим где сам. Наишао сам на реч Слагалица на интернету и пријавио сам се – послао пријаву на мејл. Неколико дана касније сам добио позив. Дошао сам и остало је историја. Све се сложило, све што се могло сложити, се сложило“, сећа се Жарко.

Иван Андонов је кадетски европски првак кад је реч о кошарци, играо је за репрезентацију, говори седам језика, био је туристички водич, преводилац, асистент конзула у амбасади Венецуеле, писао текстове, био водитељ, објавио збирку поезије, свира бубњеве, бас гитару, пева пратеће вокале.

Данас је, између осталог, већ пет година аутор питања у Слагалици и каже да је до те позиције и стигао управо захваљујући свестраности: „Све то што се дешавало у животу ме водило ка Слагалици и општи појмови као што су радозналост и такмичарски дух су код мене увек били изражени, и љубав према тривији, информацији и разноразним куриозитетима“.

Епизода траје око 22 минута. Радним данима има и до милион и по гледалаца. Пре него што је почело емитовање квиза, пре три деценије, било је планирано да има 60 емисија, а данас је на програму 8.953. емисија, наглашава супервизор, уредник Слагалице, социолог и новинар Зоран Марковић и за јануар најављује следећи велики јубилеј квиза – 9.000. емисију.

Грешака, признаје Марковић, има  и процесу састављања питања па чак и у емитовању.

„Морам признати да је Иван заиста најбољи састављач питања у Србији. Кад добијем његова питања учим и сам се едукујем. Када их проверавам, верујте ми да чешће ја исправљам Википедију него она њега“, објашњава супервизор Слагалице.

Знањем и висином, Душан Мацура држи рекорд у овом квизу – највиши је такмичар Слагалице и по броју освојених поена чак 422 поена.

„Кошарка је тимски спорт. Ако нешто баш и не крене како треба, ту је саиграч да извуче. У Слагалици, ви сте против противника и нема много простора за празна ход. Очи су нон-стоп упрте ка вама и ви сте сам свој мајстор“, каже Мацура за РТС.

Тајна успеха Слагалице

Број љубитеља Слагалице расте упркос развоју других врста програма и емисија.

Иван Андонов истиче да се публика променила у односу на пре 30 година, али да важну улогу у успеху овог квиза има њен релаксирајући ефекат, као и интернет који омогућава дељење мимова и разних других садржаја који омогућавају активније праћење квиза.

„Финалне емисије нису ништа гледаније од обичних, старост не утиче јер све структуре гледају квиз. Новац није пресудан, ниједног такмичара нисам чуо да му је то мотив“, наводи Зоран Марковић.

Асоцијације су вишедимензионалне и због тога најтеже за састављање, али и најкреативније, поручује аутор питања у Слагалици Иван Андонов.