Читај ми!

Уреднице дечјег програма јавних сервиса: Пратимо трендове, али не по сваку цену

Можда се припадницима средњих и старијих генерација данас чини да је у њихово време школски и дечји програм био другачији, занимљивији, и да је пружао могућност да се много тога научи. Савремени дечји програм јавних сервиса прати трендове, али не по сваку цену.

Уреднице из два јавна сервиса Србије – Оливера Шуњевић, уредница програма за децу и младе Радио-телевизије Војводине, и Јелена Попадић, уредница дечјег програма РТС-а, сложиле су се да су промене у програму са протоком времена неминовне, али треба да се ураде професионално и на прави начин. Ипак, како кажу, и данас на адресе њихових редакција стижу писма малишана, који их шаљу јунацима из омиљеног серијала, или се укључују у живи програм.

„Сваке суботе ми имамо живи програм и деца се укључују. Јако је изненађујуће да нам се укључује деца и из региона, иако сви мисле да телевизија данас није популарна, јер се деци одмах дâ таблет, ту је Јутјуб, неки други канал... друштвене мреже. Међутим, деца нам се јављају и ми смо одушевљени“, рекла је Оливера Шуњевић, уредница Програма за децу и младе Радио-телевизије Војводине.

„Могу да кажем конкретно за емисије и серијале који се тренутно дају на РТС 1, то су Плава птица током пролећне сезоне и НТЦ квиз током јесени. Последњих годину дана, све време су обе емисије биле у првих 50 најгледанијих емисија. Просечна гледаност нам је, наравно, у зависности од тога колико сунце сија тог дана, између 170.000 и 350.000 гледалаца, само оних који гледају у тренутку емитовања“, изјавила је Јелена Попадић, уредница дечјег програма РТС-а.

Додала је да на адресу емисије Плава птица деца шаљу писма. Осим тога, стиже велики број мејлова и порука на Фејсбуку. То демантује оне који сматрају да нико више не пише писма нити гледа дечје ТВ емисије.

Много тога се променило у друштву, променила су се деца, времена, па тако и, могуће, приступ дечјим емисијама. Зато су неки њихови елементи подложни променама.

Гошћа Београдске хронике Оливера Шуњевић сматра да свако ко ради на дечјим емисијама треба то да ради с љубављу.

„Деца данас живе у дигиталном добу, и за њих су оне емисије које смо ми пратили предуге. Они данас гледају јако кратке емисије које трају по пар минута, које имају пуно ефеката, блескова, и то јако штетно утиче на децу“, сматра Шуњевићева.

Не иде се трагом „брзе монтаже“

Попадићева, с тим у вези, мисли да „не треба да се попусти“ и да се зато скраћују прилози у дечјим емисијама.

„Морамо да имамо на уму да испред себе имамо дете које живи 2023. године. Не можемо да се обраћамо детету из педесет четврте или шездесет седме године. Али сматрам да је наша улога да држимо ниво, и да не подилазимо на начин да то буде заправо услов да они то гледају, ми морамо на неки начин да им подвалимо садржај. Морамо да знамо шта они хоће. Ми смо конкретно у Плавој птици структурисали емисију тако да она сад има више мањих рубрика, али ми не идемо трагом брзе монтаже, смене кадрова који су, што ја говорим, као епилептични неки напад изгледа тај сигнал са екрана – то не радимо“, објаснила је Попадићева.

Шуњевићева додаје да се са каналима који константно емитују цртане филмове, треба борити најпре квалитетним садржајем који ће имати забавну али и едукативну ноту.

„С друге стране, јако велику улогу имају родитељи. Ми причамо о едукацији деце, међутим, ја мислим да треба прво да научимо родитеље да са својом децом гледају програме, да прате шта она гледају“, испричала је Шуњевићева и упозорила да навика гледања различитих садржаја може да пређе у зависност: „Од најмлађег узраста треба научити дете шта треба да гледа и како да бира садржај.“

Све су популарније и серије за децу које емитују кабловски канали. Серије су скупе. Поставља се питање стога колико буџети јавног сервиса дозвољавају да тако нешто сами направе.

„Играна серија је скупа игранка, скупа играчка, скуп пројекат. Процена серије коју смо ми планирали да урадимо превазилази 50 посто наш годишњи буџет редакцијски, тако да, док је тако, ми нисмо просто у могућности. Ја не бих никад прихватила да се то ради помоћу штапа и канапа, да то изгледа тек да смо урадили, тако да се радије опредељујем да радимо онда више мањих пројеката него серије за децу – нажалост“, рекла је Попадићева.

Сличан разлог понавља и гошћа са јавног сервиса Војводине. „Нажалост, само можемо да сањамо. Међутим, веровали или не, ми се трудимо, и стварно, најразноврснији садржај приређујемо деци“, каже Шуњевићева.

четвртак, 25. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво