Серија „Трансатлантик“ – бекство од нациста у слободу
У серији „Трансатлантик“ приказује се спасавање од нациста европских интелектуалаца и уметника као што су Хана Арент или Марк Шагал. Истинита прича која подсећа на култни филм „Казабланка“. На Нетфликсу је од 7. априла.
Амерички новинар Варијан Фрај је 1940. дошао у Марсељ како би помогао Европљанима који беже од нациста. Радио је у име Комитета за хитне случајеве (Emergency Rescue Committee, ERC), а финансирала га је богата Американка Мери Џејн Голд. Њему је пошло за руком да помогне да се 2.000 људи домогне слободе.
Међу њима су били неки од најзначајнијих европских интелектуалаца и уметника – Хана Арент, као и сликари Макс Шагал, Макс Ернст, Марсел Дишан. Ти бегунци ће касније оставити дубоки траг у мисаоном и естетском свету Сједињених Америчких Држава.
Богати извори
Продуценткиња и сценаристкиња из Берлина Ана Вингер каже да је то сјајна прича која до сада није испричана. Она је ту причу уобличила у сценарио за серију од седам епизода по налогу Нетфликса.
„Свако од тих људи који су то тада доживели био је уметнички или књижевно делатан. Они су то прерадили у мемоарима, позоришним комадима, фикцији, кратким причама и романима. Дакле, постојала је богата залиха извора“, каже она.
Вингерова је већ урадила једну серију за Нетфликс која је добила награду Еми. Серија Неортодоксна говори о младој хасидској Јеврејки која се отцепљује од своје ултрарелигиозне заједнице у Бруклину и бежи у Берлин. Осим тога, Ана Вингер је за Амазон реализовала шпијунску серију Немачка 83/86/89.
Вингерова је причу о спасавању интелектуалаца и уметника у Марсељу чула од свог оца који је као професор на Харварду радио са познатим економистом Албертом Хиршманом. А он је као јеврејски бегунац од нациста 1940. остао у Марсељу да би заједно са Фрајом помагао осталим бегунцима.
Сличности са избегличком кризом 2015.
Ана Вингер је много касније дошла на идеју да исприча причу о избеглицама – када је из близине доживела избегличку кризу 2015. „Канцеларија ми је била одмах до бившег берлинског аеродрома Темпелхоф. А тамошњи хангари су били прво прибежиште за избеглице, пре свега из Сирије. Сви смо волонтерски помагали. Моја ћерка, којој је тада било 12 или 13 година, рекла је: „То су људи као ми, с том разликом да су људи као ми у она времена морали да напусте Берлин. А сада људи долазе у Берлин да траже заштиту“.
Године 2019. Вингерова је радила на серији Неортодоксна када је књижевница Џули Орингер објавила књигу Портфолио летова, фикционализовану причу о Фрају и његовим подвизима у Марсељу. Вингерова каже: „То је била судбина. Дакле, обезбедила сам права на адаптацију и тако се то закотрљало“.
„Казабланка“ као инспирација
Ана Вингер и њен коаутор Данијел Хендлер нису хтели да направе документарну драму већ романтичну авантуристичку причу инспирисану филмом Казабланка. Вингерова каже да је то један од њених омиљених филмова: „Многи који су учествовали у стварању филма управо су емигрирали из Немачке. А онда су одједном морали да се суоче са Другим светским ратом, са вестима од куће, морали су да каналишу трагику, хумор и романтику“.
Мелодрама и ексцентрична комедија (screwball comedy) као поджанр романтичне комедије са брзим дијалозима, дрским хумором и ексцентричним карактерима из треће и четврте деценије прошлог века утицале су и на Трансатлантик.
Међу најбољим сценама су оне које имају изразити хумор. На пример, немачки глумац Александар Фелинг фуриозно је одиграо екстравагантног Макса Ернста.
„Верујем да то на одређен начин показује човекову природу у тешким временима. То је разлог зашто људи у Украјини остају храбро на црти и не кажу једноставно – то је то, одустајемо. Они кажу: 'Настављам и остајем, а хумор ми не можеш одузети, он је јачи од тебе'“, каже Лукас Енгландер који у серији глуми Хиршмана.
Позитивна прича о избеглицама
Серија приказује избеглице како прелазе Пиринеје или како се сакривени у теретним бродовима покушавају домоћи Америке. Осим тога Трансатлантик приказује још једну радикалну промену у Француској.
Париз је у борби против Немачке довео и трупе из колонија. Када је Париз пао, ти људи су још увек били у Француској. Бројни Африканци учествовали су у француском покрету отпора. Тако су се приближили људи који се иначе никада не би срели. Вингер сматра да је то прожело „нову замисао слободе“ и означило почетак краја колонијализма.
Те различите приче о потрази за слободом – Јевреји који се желе ослободити нациста, афрички револуционари који желе да ослободе Француску од нациста, а потом Африку од Француске и напослетку Мери Џејн Голд која жели да се ослободи патријархалних стега своје америчке породице – јесу повезујућа снага Трансатлантика.
„Ово је сасвим свесно позитивна избегличка прича. Није замишљена полемички, али она то ипак јесте. Ради се о избеглицама који желе у Америку да би били слободни. Истовремено, Американци проналазе своју личну слободу у Европи унакаженој ратом. Сви се крећу у правцу слободе и сусрећу се у том чворишту“, каже Вингерова.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар