Доделом награда завршен 69. Мартовски фестивал

Сви су једнодушни у оцени да је Мартовски фестивал поново пронашао своју душу, наводи гост Јутарњег програма Дејан Дабић, уметнички директор Мартовског фестивала. Током пет фестивалских дана приказан је рекордан број од 77 документарних, кратких играних, анимираних и експерименталних филмова.

„По читав дан на Фестивалу су одржавани разговори са ауторима, промоције књига, радионица, мастер клас. На завршној церемонији је било доста старих аутора, али и доста нових које ћемо наредних година сусретати“, наглашава Дабић.

По његовом мишљењу, један од филмова који су обележили овогодишњи Фестивал је Интерфон 15 Андреа Епуреа, који је освојио гран при Фестивала.

„То је филм у најбољој традицији школе румунског филма, и када је реч о документаристичком поступку, и када је реч о румунским дугометражним играним филмовима који освајају награде на светским фестивалима. За мене, фестивал су обележили и филмови из региона. Филм Марко, који је хрватско-српско-словеначко-француска копродукција, аутора Марка Шантића, који говори о двојици очева, једном Србину и једном Хрвату, који су изгубили синове у последњим ратовима“, истиче гост Јутарњег програма.

Један од филмова који је такође обележио овогодишњи Фестивал документарног филма, приказан у ревијалном делу фестивала, свакако је филм Сање Драгићевић Бабић Пребиловци – тамо и камен има ожиљак.

Жири у саставу: председник Лордан Зафрановић, редитељ и сценариста, Хајнц Херманс, професор драматургије кратког филма, Милан Никодијевић, редитељ, сценариста и продуцент, Ђанфилипо Педоте, продуцент и сценариста и Драгомир Зупанц, филмски и ТВ редитељ, награду за најбољи сценарио доделио је филму Николе Стојановића Волтеров осмех или филмско писмо француском пријатељу.

Пошто Никола Стојановић није доживео премијеру свог филма, његов син, монтажер Срђан Стојановић, довршио је очево епистоларно дело, како стоји у образложењу.

Признање за најбољу анимацију додељено је ирском филму Пад краља Ибиса. Најбољу камеру има остварење Варша у режији Данија Бдеира. Награду за најбољу монтажу припала је Владимиру Шојату за филм Дуга Реса. За најбољи звук/музику награђена је Разгледница Хане Растодер.

Македонско остварење Северни пол понело је признање за најбољу режију, коју потписује Марија Апчевска. За најбољи експериментални филм/видео арт проглашено је остварење Изнутра Јелене Прљевић, а због „убедљиве естетике“ тријумфовао је анимирани филм Линије Ивана Стојковића, док је најбољи кратки играни филм Олга Владимира Ђорђевића.

Најбољим документарним филмом до 50 минута проглашена је Анатомија хипоманије Мине Ваван, а дужим од 50 минута ЖЖЖ (Журнал о Желимиру Жилнику) Јанка Баљка, којем је награду уручио Лордан Зафрановић, председник жирија 69. Мартовског фестивала, уз образложење да нас тај документарац „подсећа на бољу кинематографску прошлост, али усмерава и на будућност којој је Жилник увек окренут“.

Жири 69. Мартовског фестивала доделио је две специјалне награде – филму Пејзажи отпора редитељке Марте Попиводе и Јени, мало свјетло са запада Слободана Симојловића.