У Загребу представљен „Дневник Диане Будисављевић“

Копродукција Хрватске, Словеније и Србије, премијерно ће бити приказана на Пулском филмском фестивалу 18. јула, а потом на смотри у Мотовуну и у склопу Сплитског лета. 

„Диана Будисављевић била је другачија хероина. Није бацала бомбе, није носила пиштољ, нити била илегалка, већ госпођа из високе класе која је сасвим другим средствима кренула у рискантну акцију. Упорношћу, непристајањем на 'Не' заправо је била родоначелница онога што данас зовемо грађански активизам“, рекла је редитељка Дана Будисављевић истакавши да је за причу о Дианиној великој акцији дознала из њеног дневника који јој је пре десетак година дала тадашња управница Спомен подручја Јасеновац Наташа Јовичић.

Дневник Диане Будисављевић је први дугометражни филм Дане Будисављевић.

„Ово је био најзахтевнији ауторски процес у којем сам учествовала. Морала сам да савладам нова знања и вештине како бих се могла носити с тако великим пројектом. Зато је све трајало скоро десет година, али резултат је коначно ту. Када улазите у толико контроверзну и осетљиву тему, морате се уверити да се све тако догодило и морате пронаћи филмски језик који може пренети тако велику причу“, објаснила је редитељка.

Према њеним речима, Диани су 1945. године одузели картотеку коју је брижљиво градила како би деца након рата могла пронаћи родитеље и забранили су јој даљи рад, па она одлази у потпуну анионимност.

„Након свог тог напора, ризика и жртве, то што су јој све одузели толико ју је болело да више никада није говорила о ономе што се догађало, а дневник је пронашла њена унука Силвија Сабо тек након Дианине смрти 1978. године“, испричала је редитељка.

Продуценткиња Олинка Виштица истакла је да су године рада на филму, пре свега, биле амбициозан историјско-истраживачки пројекат у служби филма.

„Како другачије назвати вишегодишњи рад историчара које је предводио Силвестар Милета, у којем су прегледане хиљаде страница архива, забележене стотине сати интервјуа и сакупљени вредни материјали који су Дани омогућили да на веродостојан начин истргне причу о Диани из заборава, испуни је коцкицама сећања, сагради мозаик Загреба тог доба, људи који су у њему живели?“, упитала је Виштица додавши да је с друге стране камере, уз редитељку дебитанткињу, радио врсни сниматељ Јасенко Расол и монтажер Марко Ферковић.

Глумица Алма Прица, која отелотворује лик Диане Будисављевић, филм је погледала вече пре загребачког представљања и није крила узбуђење.

„Диана је била доказ одбране људскости, неко ко је у таквим околностима покренуо акцију, ишао против свега што је спољно и што омета, што онемогућава, и само је имала пред очима судбину те деце и људи. Јако ме дирнуо филм, посебно присуство те деце, данас људи трећег доба, који без велике драматике причају о својим сећањима. Видела сам колико је то једна страшна траума које се не сећају, али је уписана у њихова тела. Можемо бити поносни и сретни да је таква жена постојала у нашем граду“, нагласила је Прица.

Уз њу, у филму учествују нека од најзанимљивијих глумачких имена региона, попут Игора Самобора, Ермина Брава, Арете Ћурковић, Крешимира Микића, Мирјане Карановић, Вилима Матуле, Урше Раукар, Бисерке Ипше, Тихомира Станића и других.

Дана Будисављевић потписује режију и сценарио, косценаристкиња је Јелена Паљан, директор фотографије је Јасенко Расол, сценографи Душан Милавец и Иво Хушњак, костимограф Мартина Франић, мајстор маске Душица Вуксановић.