Летњи биоскоп Божидарац: Кинематографија шездесетих и омаж драгом суграђанину Ђузи Стојиљковићу
Овогодишњи културолошки пројекат Центра за културу и образовање „Божидарац“, назван „Врачарски времеплов кроз 60-те“, стартује у суботу увече, 4. августа, програмом летњег биоскопа.
Непосредно пре пројекције филмова, на Тргу Војводе Бојовића на Врачару, у свет кинематографије те епохе публику ће увести редитељ Марко Новаковић.
Филм „Љубав и мода“
Да би зарадили новац за одржавање аеро-смотре, група студената организује програм модне ревије за предузеће „Југошик“, служећи се и ситним преварама. Циљ је племенит, ревија је успела, штете није било ни за кога, па ни за студенткињу Соњу и младог модног креатора Бору, који су на крају решили своје несугласице.
Музика из филма је, уз сам филм, стекла култни статус а интересантно је да епизодну улогу игра и Арсен Дедић. Хит песму Девојко мала су касније, осамдесетих година препевали ВИС „Идоли“.
Лепотица Беба Лончар се након улоге Соње у филму Љубав и мода (имала је 18 година) прославила и убрзо отишла на запад...
Улоге: Беба Лончар, Душан Булајић, Мија Алексић, Миодраг Петровић Чкаља, Северин Бјелић, Милош Жутић, Драган Врачар, Мића Татић, Јанез Врховец, Јелена Жигон, Властимир Ђуза Стојиљковић (пева Девојко мала и Љубав и мода), Иво Робић, Габи Новак (пева Једна мала дама, шета увек сама и Љубав или шала), Миодраг Поповић Деба, Љубица Оташевић...
Имајући у виду да је један од протагониста филма Љубав и мода, Властимир Ђуза Стојиљковић, живео на Врачару, организатори догађаја су одлучили да из пијетета према драгом суграђанину и поштовања према реномираном глумцу – у суботу увече, 4. августа, у Летњем биоскопу Божидарац 2018, на Тргу Војводе Бојовића (Врачар, испред кафане „Каленић“) прикажу и последње остварење које је Ђуза снимио, филм Радио-телевизије Србије Без степеника, редитеља Марка Новаковића.
„У вечери 4. августа 2018, преко пута кафане 'Каленић' на Чубури покушаћемо да, поред кинематографске посвете 60-тим годинама прошлога века, направимо и омаж једном од најсуптилнијих српских глумаца свих времена – Властимиру Ђузи Стојиљковићу. И да, кроз једну од његових првих и његову последњу филмску улогу, метафору филмског стварања делом – осветлимо кроз лик и дело тог човека“, рекао је Марко Новаковић.
Филм „Без степеника“
Филм Радио-телевизије Србије Без степеника, победник је Филмских и глумачких сусрета у Нишу 2015. године и носилац седам награда на филмским фестивалима широм Србије. Ово остварење видела је фестивалска публика на три континента.
Пензионисани професор неуропсихијатрије, Славиша Петронијевић, живи са ћерком Милицом, зетом Стојаном и унуком Драганом. Оболео је од Алцхајмерове болести и живот у заједници постаје све компликованији, како за њега самог тако и за његове укућане. Милица и Стојан желе да га сместе у старачки дом али Славиша се труди да им покаже да је са њим и даље све у реду. Временом, то му све теже. полази за руком...
Улоге: Властимир Ђуза Стојиљковић, Наташа Нинковић, Александар Ђурица, Миодраг Крстовић, Рената Улмански, Марко Јанкетић... Редитељ: Марко Новаковић.
„У српској кинематографији се у шездесетим, а поготово њиховој другој половини, појавио значајан број филмова који су профилисали естетике неких од наших најбитнијих филмских аутора свих времена. Живојин Павловић снима Буђење пацова, Заседу и Кад будем мртав и бео, Александар Петровић филмове Три, Скупљачи перја и Биће скоро пропаст света, Пуриша Ђорђевић Јутро, Подне и Крос кантри, Желимир Жилник филм Рани радови, а Душан Макавејев филм Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ.
Сваки од ових филмова је, на свој начин, извршио огроман утицај на домаће ауторе који ће после доћи успостављајући кохерентну везу између реалистичког и поетског односа у осликавању садржаја везаних за ово поднебље, избор тема којима су се аутори бавили и креирање њихових властитих естетика и филмских светова“, каже Марко Новаковић, филмски и ТВ редитељ и уредник драмског и домаћег програма РТС-а.
„У светској кинематографији шездесетих година (а овде, пре свега, говорим о некомерцијалним ауторским остварењима) осетио се јасан заокрет ка понирању у истраживање дубине људске душе и психе. Микеланђело Антониони снима Увећање и Ноћ, Федерико Фелини Осам и по и Сладак живот, Андреј Тарковски Иваново детињство и Андреја Рубљова, Ингмар Бергман Девичански извор и Персону, Алфред Хичкок Психо и Птице, Луис Буњуел Лепотицу дана, Виридијану, Дневник једне собарице...
Као ни у једној претходној деценији, светска кинематографија почиње дубоко да задире у метафизичке сфере подсвесног прихватајући стварност која је окружује само као привид и тежећи ка 'разоткривању' филма као метафоре за себе...“, сматра Новаковић
Програм „Летњи биоскоп Божидарац 2018“ у суботу увече, 4. августа ће отворити култно југословенско филмско остварење из шездесетих година прошлог века – филм Љубав и мода, дело које је било прекретница у развоју филмске тематике.
Филм је дело сценаристе и редитеља Љубомира Радичевића, снимљен у продукцији „Авала филма“ и „Морава филма“, у коме су играли Беба Лончар, Душан Булајић, Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Љуба Дедић и други, и у коме су на музику Дарка Краљића и Бојана Адамича певали Иво Робић, Габи Новак, Ђуза Стојиљковић, квартет Предрага Ивановића и други.
Филм Љубав и мода је премијерно приказан у Београду пре 58 година.
„Чим је урађен, тај филм се издвојио тиме што није припадао струји критичког филма која је изражавала више или мање експлицитан став према савременом друштву. Имао је лирску димензију и није претендовао да расправља о драматичним питањима друштва. То је мек филм који не занима оштра социјална критика, о свакодневном животу говори на нов начин. Љуба Радичевић га је и правио да забави људе, и у томе је успео.
После филмова о партизанима и какви су једино неговани у тадашњој кинематографији, људима није било тешко да прихвате забаву, зато и јесте настала еуфорија око тог филма...“, изјавио је поводом обележавања четири деценије од премијере, професор Милан Ранковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментарPosle 60-ih SFRJ ide ka propasti!
NA zalost!