Слобода Мићаловић: Милена је ближа мом карактеру него Анђелка

„То је био озбиљан процес, да не кажем живот, једно парче живота свих нас који смо учествовали у овом филму. Први пут ме је професор контактирао 2012. године, први кадар сам снимила 2014, а сада је 2017. када смо филм пустили да живи, али оно што ми је лично пуно значило јесте да када је такав редак дар у питању, какав он има, ви се осећате тако сигурно, креативно, заштићено, вољено, што је глумцу врло потребно“, рекла је Мићаловићeва у интервјуу за Танјуг.

Она је објаснила да јој је Кустурица помогао да схвати да нема компромиса у уметности.

„Оно што је најлепше дао ми је на тренутак да дохватим ту уметност којој сви тежимо и подсетио ме је зашто сам желела да будем глумица, пробудио је тај дар у мени који ми је дат од Бога, дозволио је том дару да исплива и дозволио ми је да поверујем да ја то могу. У једном тренутку то више није био посао, ја сам живела за ту улогу, сваки делић мог бића је живео за сваки кадар“, истакла је глумица.

Према њеним речима, Кустурица није од оних редитеља који чине да се глумац осећа као робот који нешто мора да уради и „ако је могуће у мизансцену од тачке А до тачке Б“.

„То је јако тешко за глумца, а овде сам имала физичку слободу да се крећем тако да ме не занима где је камера и почеле су да се дешавају неке ствари мимо договора и онда је то оно што је право, што је живо, истина“, додала је она.

Мићаловићева је приметила да је На млечном путу љубавна прича, али и прича о вери, моралу, нади, „свему ономе што смо ми успут изгубили, а без чега заиста не можемо да живимо“.

„Имате двоје људи који само у једном тренутку доживе велику љубав, велику страст, на жалост се нађу у кратком временском року, али можда доживе нешто што неки људи не доживе ни за 40-50 година брака и то је мени било јако бајковито“, сматра популарна глумица.

Признала је да је, док је читала сценарио, мучило питање да ли ми уопште доносимо одлуке у нашим животима или је то игра судбине или божји запис при рођењу сваког од нас.

„Дивна је сцена када Моника трчи са мањерком пуном млека, а када се запитамо мало дубље, схватимо да иза тога стоји филозофска мисао – млеко једнако живот, млеко једнако љубав. Коста је Милену доживљавао као другарицу , али како смо снимали филм, како су се ствари одвијале, како су се наши карактери развијали, дошли смо до тога да Коста није донео никакву одлуку, већ је Милена погинула и он је отишао са младом. Та игра судбине је јако занимљива ствар“, испричала је Мићаловићева.

Текст Мир-Јам је врло проблематичан за 21. век

Шира публика Слободу препознаје по улогама у серијама и филмовима Здравка Шотре, најчешће је поистовећују са ликом Анђелке у Рањеном орлу или Миленом у Непобедивом срцу.

„Ја сам само две серије снимила, али су биле једне од најгледанијих и стиче се утисак да сам пуно радила на телевизији, а нисам. Мени је то било дивно искуство, али ми је теже пало него ово. Ту имате врло проблематичан текст Мир-Јам, који је тежак и за изговорити у данашње време, да ви говорите о невиности у 21. веку, да убедите данашње генерације да је некада то било веома важно, да је то био, како су они то називали, доказ љубави“, објаснила је глумица.

Ипак истиче да је улога Милене у Кустуричином филму ближа њеном карактеру.

„Има доста сличности између Анђелке и Милене и мене, али у суштини ова улога је ближа мојој природи, карактеру, од Анђелке. Једино моја мајка се неће изненадити када буде гледала овај филм, јер ја када сам била девојчица, играла сам фудбал са дечацима, кликере, понекад сам знала да се потучем, све супротно од онога како су ме други редитељи доживљавали. Куста је некако видео да у мени постоји и та друга страна“, објаснила је.

Мићаловићева истиче да глумац воли да добија различите улоге.

„Мени је велики комплемент када ми кажу: 'Јој, нисмо се надали да имате и ово у себи, али смо очекивали и изненадили смо се'. То је дивно, значи да сам напредовала и да имам још толико тога да понудим и то ми треба као импулс да и даље истражујем и идем у победу и неке нове улоге.“

Премијера у Венецији јој је била катарзична. „После пројекције филма сви плачу, аплаудирају, вичу 'Браво артисти', дозивају наша имена. То је све нас расплакало, а када смо излазили из сале 'Гранде', и даље су викали и плакали. И било је јако лепо бити део најстаријег филмског фестивала", рекла је глумица, додавши да су након премијере неки странци изразили интересовање да сарађују са њом, али о томе још увек не може да говори.

Моника је била јако стрпљива

О сарадњи са Белучијевом каже да је пријатна жена, али да јој на почетку није било свеједно.

„Први снимајући дан, снимила сам сцену из 20 и неког дубла због страха и треме. С једне стране имате Емира, с друге Монику, нису то природне околности и ви треба да поверујете да се уклапате у ту причу. Она је била јако стрпљива, напољу је било 40 степени, али говорила је: Само полако, све је у реду. И од ње сам добила велико поштовање, поверење. Мислим да смо нас троје одличан тандем и то се види на филму. Сваки њен дубл, када сам ја била ту, ја бих гледала, она би поразговарала шта ја мислим о томе. Сваки мој дубл, она би рекла: Одлично или као не знам“, испричала је популарна Боба.

Између позоришта, филма, серије, Мићаловићева признаје да се дефинитивно проналази у филму, али да је позориште врста терапије за сваког глумца.

„У позоришту тренутно влада општи хаос и нисам сигурна да су тамо људи који препознају да је сада овај глумац у пуној снази и да то треба искористити и онда се вртите у круг и никако да добијете шансу. С друге стране, сматрам да је сваком глумцу потребно позориште. Позориште је врста терапије за глумце и обично ми себе негде лечимо кроз наше улоге и празнимо се и у том смислу ми је позориште драгоцено. Дошло је време да се мало окренем себи и својим потребама, да се и ја добро осећам.“

За крај разговора каже да прижељкује да ради са странцима, да се и ту мало опроба и додаје да је у октобру очекује још једна потпуно другачија улога у Нушићевој драми, где ће играти зрелу жену која је због своје лепоте потпуно несрећна.