Четири непријатеља здравог живота

Ако се пребрзо једе, пије, дише, споро или уопште не креће, повећава се ризик од многих болести као што су дијабетес, проблеми са срцем или гојазност.

Брзо једење

Научници Универзитета у Осаки посматрали су навике исхране 3.000 људи и открили да мушкарци који брже једу, имају 84 посто више шанси да постану гојазни од оних који споро једу.

У најновијем истраживању које је спровео магазин Aмеричког удружења дијететичара, научници су открили да жене од 40-50 година, скоро дупло повећавају себи ризик од гојазности ако брзо једу.

„Брзо уношење хране надјачава механизам који мозгу шаље сигнале да смо сити. Када почнемо да једемо, потребно је отприлике 20 минута да нерви пошаљу сигнал мозгу, а ако пребрзо једемо, мозак тај сигнал неће примити", објашњава Ијан Мекдоналд, професор психологије са Универзитета Нотингем.

Брзо једење може довести и до рефлукса киселине, односно непријатног враћања хране и желудачне киселине у једњак, што касније може проузроковати и гастроезофагеалну болест, односно слабљење и дисфункцију органа за варење.

Доктор Дејвид Форкест са „Сент Марк" клинике у Лондону саветује да одвојимо довољно времена за оброк, стрпљиво жвакање и гутање хране. Отприлике 20 минута је потребно да правилно поједемо храну а корисно је да у једном тренутку устанемо, јер се тако најбоље проверава колико је стомак пун. Ако се осећамо комфорно док стојимо, значи да смо сити али не препуни.

Брзо дисање

Здрава одрасла особа има 10-14 удисаја и издисаја у минути. Међутим неким људима је потребно 20 удисаја, што може довести до осећаја губљења даха, честог трњења прстију и предела око уста, убрзаног лупања срца и многих других нелагодности, објашњава Фиона Трауп, физиотерапеут једне клинике у Лондону.

Ови симптоми су знак да дишете кроз уста уместо да узимате дубље удисаје кроз нос, што доводи до опадања нивоа угљен-диоксида у крви, а кисеоник не може нормално да доспе до мишића и органа.

Последице оваквог дисања су грчеви у мишићима, болови у грудима, а недостатак кисеоника у мозгу доводи до несвестице и конфузије.

Иако убрзано дисање може да буде главни симптом стреса или трауме, ова нелагодност може бити и знак озбиљне болести плућа и дисфункције плућних мишића.

Физиотерапеут Фиона Трауп саветује да је добро за нас да проверимо колико удисаја и издисаја имамо у минути и да сходно томе видимо да ли имамо проблем са убрзаним дисањем. Ако постоји проблем, добро је обратити се лекару опште праксе ради прегледа, или посетити психотерапеута како би се променила ова лоша навика.

Брзо пијење

Ризик који настаје брзим испијањем алкохола јесте то што организам не може довољно брзо да апсорбује толику течност. „Брзи испијачи" не само што имају више шанси да се онесвесте, него ризикују да одведу свој организам у стање од којег нема опоравка.

„Свако ће апсорбовати алкохол на свој начин - у зависности од висине, тежине, пола. Отровни део алкохола јесте етанол, а испијање више од једне јединице алкохола (у просеку једна чаша вина или пива) за сат времена, може проузроковати негативан утицај на мозак", објашњава докторка Сузан Ширевс, стручњак са Лоубороу универзитета.

Чак и брзо испијање воде или других течности може довести до нелагодности и рефлукса киселине.

Стручњаци саветују да пре конзумирања алкохола, поједемо квалитетан оброк и да алкохол помешамо са неким безалкохолним пићем, ради блажег утицаја на организам.

Споро кретање

Брзина хода сјајно показује колико ћемо поживети, јер доводи у везу наше животне навике, начин исхране, пушачке навике и крвни притисак, откривају амерички научници.

Научници са Универзитета у Питсбургу посматрали су 34.000 људи изнад 65 година старости који се крећу брзином од пола метра у секунди, што је повезано са просечним начином живота. Истраживачи, пак, сматрају да бржи ход не мора неопходно да побољша здравље, него карактеристике кретања више указују на начин живота.

Бенефиције које бисмо добили бржим ходом, обухватају протезање мишића и костију, што смањује ризик од атрофирања и остеопорозе, а кретање је погодно и за циркулацију, варење и рад срца. Такође, бржим кретањем скида се више калорија.

Џон Бруер, професор спорта на Универзитету Бредфордшир, саветује што више кретања и физичке активности која благотворно делује на телесно здравље, али утиче и на смањење стреса и психоза.