Читај ми!

Три-де вештачки крвни судови

Проблем снабдевања вештачког ткива нутријентима путем капиларних судова напокон је решен! Немачки стручњаци успели су да на три-де штампачу „одштампају“ вештачке крвне судове, које ће, како верују, ускоро моћи да користе приликом пресађивања органа.

Вештачки крвни судови произведени, или боље речено „одштампани" на три-де принтеру ускоро ће моћи да се користе приликом пресађивања органа, јавио је Би-Би-Си.

Досад је главну препреку у развоју ткивног инжењеринга представљало снабдевање вештачког ткива нутријентима путем капиларних судова.

Тим научника са Фраунхофер Института у Немачкој решио је тај проблем уз помоћ три-де принтера и технике по називу мултифотон полимеризација.

Њихови резултати биће презентовани у октобру на Биотехничком сајму у Немачкој.

Само у Немачкој, на листу за трансплантацију органа је ове године уписано више од 11.000 људи.

У настојању да се што већем броју пацијената омогући пресађивање неопходног органа, истраживачи широм света који се баве ткивним инжењерингом раде на производњи вештачког ткива, па чак и целих органа у лабораторијским условима.

Али, да би један такав орган могао да функционише потребно је да има вештачке крвне судове - изузетно танке и комплексне цевчице које органима служе за пренос хранљивих твари.

Иако је било неколико покушаја да се произведу синтетички капилари, пројекат немачких научника засад највише обећава.

„Појединачне технике већ функционишу и тренутно их тестирамо, а радимо и на производњи комбинованог система", истакао је доктор Гинтер Товар, вођа пројекта „Биорап" на Фраунхофер Институту за интерфасцијални инжењеринг и биотехнологију у Штутгарту.

Да би одштампали нешто тако мало и комплексно као што је крвни суд, научници су комбиновали технологију три-де штампе и двофотонску полимеризацију - усмеравање интензивних ласерских снопова у материјал како би се симулирали молекули у малој фокусној тачки.

Материјал тада постаје чврст и еластичан, што истраживачима омогућава да произведу високо прецизне и еластичне структуре које ће бити у стању да међусобно реагују са природним ткивом у људском телу.

Да синтетичке цевчице не би биле одбачене од стране живог организама, њихови зидови су обложени модификованим биомолекулима који су, такође, присутни у саставу „боја" које се користе за штампање крвних судова, у комбинацији са синтетичким полимерима.

Према речима др Товара, стручни тим успоставља основу за примену брзог прототиповања на еластичне и органске биоматеријале.

„Васкуларни систем врло драматично илуструје какве нам све могућности нуди ова технологија, али то свакако није једино могуће решење", закључио је Гинтер Товар.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи