Научници доказали да је „мушки грип“ стваран: Зашто мушкарци теже подносе вирусе
Нова студија потврдила је да такозвани мушки грип није клише и урбана легенда, већ стварна биолошка појава. Истраживачи су открили да мушки имуни систем реагује знатно агресивније на акутне вирусне инфекције, што доводи до озбиљнијих симптома и опаснијих здравствених компликација.
Многи сматрају да је такозвани мушки грип искључиво неспособност мушкараца да се изборе са благим болестима попут прехладе. Ипак, истраживање које је водио тим са Универзитета Мекмастер показало је да биолошки пол игра значајну улогу у начину на који људско тело одговара на одређене патогене.
Налази објављени у часопису Journal of Infectious Diseases потврдили су да мушкарци заиста теже подносе акутне вирусне инфекције.
Истраживачи су посматрали реакције на вирусе попут инфлуенце, ковида 19 и вируса Западног Нила на животињским моделима.
Током експеримената откривено је да су мужјаци мишева знатно подложнији тешким неуролошким компликацијама, које укључују слабост и парализу. Иако су посматрани субјекти били генетски готово идентични, исте старости и заражени једнаким количинама вируса под истим условима, разлика у тежини болести била је очигледна.
Биолошка основа и имуни одговор
Првобитна претпоставка научног тима била је да су мужјаци изложени већим количинама вируса који напада организам. Међутим, испоставило се да је вирусно оптерећење у крви и мозгу било потпуно идентично код оба посматрана пола. Разлика у тежини клиничке слике произашла је искључиво из начина на који мушки имуни систем реагује на инфекције.
„Били су генетски готово идентични, исте старости и заражени истим вирусом из исте бочице у једнаким количинама. Није имало смисла да постоји тако огромна разлика у томе како се болест манифестовала. Све је прихваћеније у овој области да се исходи акутних вирусних инфекција типично разликују између мужјака и женки", објаснио је професор Али Ашкар, главни истраживач студије.
Снажнији и агресивнији инфламаторни одговор мушког организма доводи до већег оштећења ткива на месту инфекције, али биолошке разлике се ту не завршавају.
Женски полни хормон естроген поседује доказана антивирусна својства и подстиче ефикаснију производњу заштитних антитела. Насупрот томе, мушки хормон тестостерон делује благо имуносупресивно, што иницијални имуни одговор чини много мање ефикасним у раној фази болести.
Промена медицинског приступа
Због оваквих биолошких специфичности, савремена медицина суочава се са растућом потребом да терапије прилагоди полу пацијента. Поред биологије, подаци показују и присуство озбиљне пристрасности у самом здравственом систему, јер недавна америчка студија наводи да лекари често не схватају женски бол подједнако озбиљно као мушки.
Женским пацијентима се при идентичном нивоу бола чешће предлаже психотерапија уместо неопходних медикамената. Ипак, када су у питању акутне вирусне инфекције, клинички подаци јасно указују на знатно већу физичку угроженост мушкараца.
„Од сада је за сваку акутну вирусну инфекцију важно да лекари рано контролишу упалу код мушких пацијената. Већ имамо много одобрених и ефикасних антиинфламаторних лекова, па нам за ово нису нужно потребне потпуно нове интервенције. Само морамо да признамо да мушки пацијенти могу бити осетљивији на тешке облике болести и у складу са тим морамо прилагодити планове лечења", истакао је Ашкар.