У Србији 1.200 људи чека шансу за нови живот – кључ је у већем броју донора

У Србији од почетка године трансплатацијом је спашено и продужено 100 живота који су добили органе од 23 реализована донора. У Универзитетској дечијој клиници Тиршова ради се трансплатација бубрега, док се за нову јетру пацијенти шаљу у Бергамо или Истанбул о трошку фонда.

„На Универзитетској дечијој клиници је трнсплантирано девет пацијената са болесном бубрежном функцијом. Од тога шест кадаверичних и три ливинг трансплатације у којој су учествовале колеге из Лондона. Све трансплатације за сада иду како треба и немамо раних компликација“, наглашава проф. др Синиша Дучић, директор Дечије Клинике Тиршова

После дуге паузе која је настала због периода короне, на Клиничком центру Србије, трансплатације срца поново редовне.

„Ми стварно имамо најсавременију опрему и сама кардиохирургија и трансплатација захтевају да имате све да би се ушло у то. Ми смо уигран тим и не бих ништа мењао“, наводи др Немања Алексић, специјалиста кардиохирургије КБЦС.

Стручњаци се слажу да систем трансплатације функционише на оптималном нивоу и да има простора за много више пристанака, јер на листи чекања за органе је још увек око 1.200 деце и одраслих.

Циљ повратак у окриље Евротранспланта

„Наш систем је апсолутно способан да апсорбује све сагласности и да трасплантира много више пацијената, али без сарадње грађана и породице, ми смо сви немоћни. Трансплатација је понајмање медицина, то је скуп свих наших односа у друштву. У тим тренуцима када изгубимо неког драгог, у нашим рукама је да ли ће неко живети или неће“, наглашава анестезиолог др Саша Кнежев, координатор у КБЦС.

Важан део система је и 38 акредитованих донор болница, као што је пожаревачка.

„Постоји јасна процедура, контакти са координаторима у Београду, потенцијални донор се прегледа од стране неуролога и анестезиолога, потом се по процени наших лекара ако задовољава услове, обавештава се кооординатор“, објашњава др Драшко Дачић, директор Опште болнице Пожаревац.

У јуну је на снагу ступио нови закон о пресађивању људских органа који омогућава да се свако од нас изјасни да ли ће бити у регистру донора или не. То је нова шанса да се Србија врати у оквире Евротранспланта и тиме буде део трансплатационог система Европе.

„Када будемо имали задовољавајући број донора, то је 10 на милион становника, на овај број становника 70, можемо приступити Евротранспланту и ући у размену органа, то значи већа шанса за све наше хитне пацијенте”, напомиње др Кнежев.

Да би мотивисали и информисали грађане, Удружење „Заједно за нови живот” у сарадњи са Министарством здравља, организује трибине у градовима широм Србије.