понедељак, 16.11.2026, 11:51 -> 12:30
Извор: РТС
Проф. Ристић: У Србији од епилепсије болује до 70 хиљада људи, а пет хиљада пацијената могло би да има корист од операције
Око трећина пацијената са епилепсијом има нападе упркос лечењу лековима, док се у Србији на хируршко лечење чека у просеку 27 година од почетка болести. Неда Стевановић, која је од епилепсије боловала 12 година, сведочи да после операције више од 10 месеци нема нападе.
У Србији од епилепсије болује између 50 и 70 хиљада људи, што је приближно један одсто становништва. Око трећине пацијената, међутим, и поред лечења антиепилептичним лековима и даље има нападе.Према речима проф. др Александра Ристића, од три до пет хиљада пацијената у Србији могло би да има корист од хируршког лечења, али је пут до операције често дуг.
„Кашњење од почетка епилепсије до хируршког лечења је негде око 20 година у свету, код нас 27“, рекао је проф. Ристић,неуролог Клинике за неурологију УКЦС.
Као главне разлоге за одлагање операције навео је недовољну информисаност пацијената, али и лекара опште праксе и неуролога.
После два неуспешна лека, пацијент треба да пита за операцију
Ристић је указао на то да пацијенти који и након покушаја лечења са два антиепилептична лека и даље имају нападе треба да разговарају са својим неурологом о могућности хируршког лечења.
Према његовим речима, више од 65 одсто пацијената након операције више нема епилептичне нападе.
Око 60 одсто пацијената после успешне операције више не узима антиепилептичну терапију, док део наставља лечење једним леком.
Ипак, процена да ли је неко кандидат за операцију захтева додатна испитивања. Ристић је нагласио да то што пацијент испуњава почетне услове за процену не значи аутоматски да ће бити подвргнут хируршком захвату.
Стерео-ЕЕГ помаже лекарима да открију одакле почињу напади
Једна од дијагностичких метода која се користи у процени пацијената је стерео-ЕЕГ. Поступак подразумева постављање електрода кроз мале отворе у мождано ткиво, како би се забележила електрична активност мозга.
На основу снимања лекари мапирају подручје из ког почињу епилептични напади и процењују које делове ткива хирург може да уклони.
Током снимања неопходно је да пацијент има напад, а лекари могу да изазову електричну активност и стимулацијом слабим струјама.
Ристић је навео да је ризик од озбиљне компликације мањи од један одсто. Објаснио је да неурохирурзи пажљиво планирају путању електрода како би избегли крвне судове.
У Универзитетском клиничком центру Србије до тада је стерео-ЕЕГ прошло седам пацијената, док је осми требало да буде подвргнут имплантацији електрода те недеље.
„Не знате апсолутно када ће вас то снаћи“
Неда Стевановић, пацијенткиња који је подвргнута стерео-ЕЕГ дијагностичкој процедури, оболела је од епилепсије пре око 12 година, када је имала 30 година. Како је испричала, напади су временом постајали све јачи и учесталији, а различите комбинације лекова и високе дозе терапије нису успеле да их уклоне.
Описујући како је болест утицала на њен свакодневни живот, истакла је да је неизвесност била стално присутна.
„Ви сте буквално под опрезом, константно. Не знате апсолутно када ће вас то снаћи, шта вас чека, нон-стоп сте у неизвесности“, рекла је Неда Стевановић.
Могућност операције донела јој је наду, али и страх. Ипак, одлучила се за захват јер је желела да промени ситуацију коју је сматрала неподношљивом.
Сигурност јој је, како је навела, пружио медицински тим који је бринуо о њој.
„Прошло је преко 10 месеци и ја више немам епилептичне нападе“, рекла је Стевановићева.
Навела је да постепено смањује терапију и да се осећа добро. Дијагностички поступак, операција и опоравак, према њеним речима, протекли су без компликација.
У лечењу пацијента учествује 20 до 25 људи
Ристић је указао на то да је лечење епилепсије сложен процес у који је укључен велики број стручњака.
У збрињавању једног пацијента, према његовим речима, стално учествује око 20 до 25 људи. Тим чине неуролози, неурофизиолози, неурохирурзи, неуропсихолози, специјалисти нуклеарне медицине, психијатар и ЕЕГ техничари.
Посебно је нагласио да пацијенти који и после лечења са два антиепилептична лека имају нападе треба да се обрате свом неурологу, који може да их упути на даљу процену.
Говорећи о ризицима неконтролисаних напада, Ристић је упозорио на могућност повреда услед пада, али и на СУДЕП, односно изненадну и неочекивану смрт повезану са епилепсијом.
Према његовим речима, један од 100 људи са неконтролисаним нападима може да умре због епилептичног напада.
Важно је говорити о епилепсији
Проф.др Александар Ристић је истакао да је важно јавно говорити о епилепсији, коју је описао као стигматизовану болест.
Информисање пацијената и јавности, како је навео, може да помогне људима који живе са епилепсијом да схвате да нису сами и да у појединим случајевима постоји метода лечења која може значајно да им помогне.
Посебно је указао на значај разговора са неурологом за пацијенте код којих терапија лековима не доводи до престанка напада, јер даља процена може да покаже да ли постоји могућност хируршког лечења.