Ново срце за Јаноша после девет година са механичком пумпом

Лекари наводе да је реч о великом успеху за здравствени систем, али и о сложеном подухвату у којем је учествовао велики број медицинских тимова. Јанош је, према речима лекара, већ девет година имао срчану пумпу. Уграђена му је 2017. године и, како је објашњено, тада му је буквално спасила живот. Са снагом срца од око десет одсто, без трансплантације није имао другу шансу за лечење.

Седам дана после операције, пацијент се добро опоравља. Лекари су обавили и контролне прегледе, а Јанош је ујутру доручковао.

Доктор Петар Вуковић навео је да је велика привилегија медицинског тима када може пацијентима да понуди орган, посебно онима који дуготрајно имају проблем најтежег облика срчане слабости.

„Наш болесник је већ девет година имао једну пумпу која је мењала функцију леве коморе и сад је коначно дочекао орган, дочекао срце“, рекао је лекар, истичући да је то велики успех за здравствени систем.

Он је додао да је трансплантација резултат великог броја људи и тимског рада, као и да цео поступак почиње много пре саме операције, односно од узимања органа. Сам оперативни захват трајао је око четири до пет сати, док читав поступак траје приближно 12 сати.

Докторка Драгана Кошевић оценила је да је реч о „радосном дану“, јер је пацијент после девет година са срчаном пумпом дочекао, како је навела, златни стандард лечења срчане слабости.

Према њеним речима, чињеница да је Јанош толико дуго са механичком пумпом остао у добром стању представљала је велики изазов за лекаре који су га пратили. Пумпа му је 2017. године спасила живот, а лекари су током наредних девет година успели да одрже његове органе у добром стању како би дочекао трансплантацију.

„Велика је радост нас лекара који водимо бригу о овим пацијентима и знамо који су изазови и компликације када су ови пацијенти који имају механичку пумпу у питању“, рекла је докторка Кошевић.

Професор Милован Бојић, директор Националног института за срце и крвне судове Дедиње навео је да је ова трансплантација посебно значајна за Национални институт „Дедиње“. Према његовим речима, прве трансплантације јетре и срца урађене су у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, док је ово прва трансплантација срца у Националном институту.

Он је оценио да је „Дедиње“ својеврсно родно место за трансплантације, уз компетентне тимове кардиохирурга, кардиолога, анестезиолога и имунолога.

Посебно је указао на значај донирања органа и подизања свести о донорству.

„Орган је лек“, поручио је професор Бојић, истичући да је донација органа потребна како би се помогло људима који се налазе на листама чекања.

Према његовим речима, пацијент је пре трансплантације био у изузетно тешком стању. Дисао је, како је пластично opisao, „практично на шкргама“, са снагом срца од свега десет одсто. Живот му је одржавала механичка пумпа, али су временом због инфекција истрајавали проблеми са деловима уграђеним у срчани мишић.

Због тога је, како је речено, трансплантација за њега представљала спасоносно решење.

Лекари су истакли и да је цео тим брзо организован када је стигао позив за трансплантацију. Како је речено, у Институту постоји више тимова и није било проблема да се екипа окупи и приступи захвату, чак и у периоду сезоне годишњих одмора.

У разговору је истакнуто да је за успешну трансплантацију неопходна сарадња великог броја стручњака, али и подршка друштва и здравствених институција.

„Ово Србији треба. Ми смо апсолутно спремни“, поручено је са „Дедиња“, уз оцену да су спремни и Универзитетски клинички центар Србије, као и тимови у Новом Саду.

Према подацима изнетим на крају разговора, у овој години било је 22 донора и сагласности породица, захваљујући чијој су хуманости и солидарности урађене 89 трансплантација ткива и органа.

Од тог броја трансплантиране су 32 рожњаче, 41 бубрег, пет јетри и 10 срца.

У Србији је у априлу урађена и прва трансплантација плућа.

Лекари зато и овом приликом апелују на подизање свести о значају донирања органа, јер за пацијенте који чекају трансплантацију орган може представљати лек и шансу за нови живот.