Подмукла, али излечива болест ако се утврди на време – Хочкинов лимфом

Поводом Националног дана борбе против лимфома, о тренутном статусу пацијената у Србији, доступности савремених терапија и конкретним корацима који би могли да унапреде шансе за излечење и квалитет живота оболелих, за РТС је говарио проф. др Предраг Ђурђевић, управник Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац.

„Хочкинов лимфом представља једно од малигних болести лимфног ткива. Ми се као хематолози бавимо тим проблемом у дијагностици и лечењу. Болест се обично испољава безболним увећањем једног или више лимфних чворова. Понекад могу да постоје ноћно знојење, свраб по кожи, повремени скокови температуре и слично. И често се болест превиди или се једноставно не дијагностикује у самом почетку, тако да један број наших пацијената, који износи скоро до четрдесетак процената, докажемо код њих болест кад је болест већ узела маха, кад је болест узнапредовала“, објаснио је др Ђурђевић.

Лечење је могуће и то је добра страна приче у овом лимфому.

„Један број пацијената се потпуно излечи. Врло је специфична старосна категорија наших пацијената. Дакле, један део наших пацијената су у пуној животној снази, млади људи, који треба да заснују породицу, да практично гурају каријеру и све то и када рецимо се у том периоду живота деси болест, то њих поремети“, додаје др Ђурђевић.

О настанку ове болести, каже, се не зна много, као ни тачни узрочници:„Једноставно, долази до извесних промена у генетском материјалу, услед дејства неких одређених етиолошких фактора, болест настане и када настане мора да се лечи што агресивније, што успешније, како би тај пацијент имао пред собом читав живот, да једноставно располаже као здрава особа“.

Какав ће бити терапијски исход – зависи од много фактора.

„Један од фактора јесте у ком смо стадијуму дијагностиковали болест. Уколико је болест узнапредовала, шанса за излечење је мања. Уколико болест дијагностикујемо на самом почетку, наравно... то је нормална прича, наравно, онда је шанса за излечење већа. Ако применимо адекватну терапију у самом старту и једноставно то испоштујемо како треба, једноставно постоји шанса за излечењем у преко 90 процената пацијената, што је велики терапијски успех узимајући у обзир да се ради о малигној болести“, изјавио је гост РТС-а.

Опције лечења у Србији су донекле сличне као и у свету.

„Дакле, терапија је заснована на примени хемиотерапије, биолошке терапије и ако треба и радиолошке терапије, значи радиотерапије. У овом тренутку биолошка терапија је у Србији обезбеђена оним пацијентима који су у релапсу. Значи, не на самом почетку лечења и то јесте наш задатак као струке да пацијентима обезбедимо што ефикаснију терапију од самог почетка лечења. Зато што, ако лечимо што агресивније и што успешније болест од самог почетка, имамо и већу шансу да се надамо да ће болест бити излечена“, каже др Ђурђевић.

Терапије успешније ако се примене на време

Пацијенти се по постављању дијагнозе лече углавном у почетку хемиотерапијом.

„Наш задатак је да у индукционој терапији, значи на самом почетку лечења, уведемо и ту биолошку терапију која је доступна у већини европских земаља, чиме се постиже свакако бољи терапијски успех. Не само то, него увођењем биолошке терапије се смањује проценат нежељених ефеката хемиотерапије. Дакле, једноставно биолошка терапија је нешто што је врло успешно, а има доста мање нежељених ефеката“, рекао је гост Јутарњег програма и додао да би статус пацијената у Србији могао бити бољи.

„Ми као струка, стално смо у контакту и са удружењем пацијената и са практично ресорним установама у целој земљи, како бисмо пацијентима омогућили што ефикасније лечење. То ефикасније лечење у самом почетку је conditio sine qua non за коначан терапијски успех. Уколико се болест не излечи у самом старту, онда болест има тврдокорнији ток, теже се лечи, већи је проценат нежељених догађаја, болест постаје резистентнија на примењиване терапије и онда је то једна велика мука за нас у струци.

Jедна од опција је биолошка терапија, где свакако настојимо заједно са удружењем пацијената и ми као струка, да једноставно омогућимо пацијентима што успешније лечење“, закључио је проф. др Предраг Ђурђевић, управник Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац.