Инстаграм уводи обавештавање родитеља о претрагама садржаја о самоповређивању

Обавештења ће родитељима стизати путем мејла, СМС-а или апликације WhatsApp, уз смернице како да започну разговор са дететом о менталном здрављу. Примена мере најпре почиње у Сједињеним Америчким Државама, Уједињеном Краљевству, Аустралији и Канади. Истовремено, у Лос Анђелесу  се води судски процес у којем се разматра да ли су поједине платформе, укључујући Јутјуб намерно креиране тако да изазивају зависност код младих.

Поводом нове мере, о граници између бриге и приватности, као и о утицају друштвених мрежа на ментално здравље младих, говорио је психијатар проф. др Владимир Дилигенски.

Утицај ратних вести на психу младих

Осврћући се на актуелне вести са Блиског истока и рат у Украјини, Дилигенски истиче да такви догађаји неминовно утичу на психу људи, укључујући и младе.

„Наравно да нас то потреса, јер нам није далеко. И сами смо били на попришту сличних догађаја. Знамо колико је то разарајуће. Тешко је психолошки све то сабрати и обрадити“, наводи он, додајући да два велика рата у релативној близини „нису добра прича".

Суицид код младих: импулсивност и изостанак плана

Када је реч о деци и адолесцентима, проф. Дилигенски наглашава да је један од кључних проблема то што родитељи често не знају шта се дешава у глави њихове деце.

Као најчешће узроке који могу довести до суицидалних мисли наводи проблеме из непосредне средине – свађе са најближима, сукобе у породици, игнорисање од стране вршњака, љубавне проблеме или друге стресне ситуације које су за младе изузетно тешке и стресне.

Посебно истиче да код деце и адолесцената често не постоји дугорочан план: „Они одлуку донесу ad hoc у кратком временском року, не размишљајући много. Управо у томе је тежa ситуација – немате времена да интервенишете“.

Према речима професора Дилигенског, родитељи би посебну пажњу требало да обрате на такозване „апел феномене“ – ситуације у којима дете вербално наговести да му је тешко, на пример изјавама попут: „Не живи ми се“.

Такве реченице, истиче, су позив у помоћ и сигнал да је неопходан разговор: „Кад год је дете утучено, родитељи морају да нађу времена за разговор. То је најбоља превентива“.

Додаје да се проблеми често јављају у контексту вршњачког насиља, али и да игнорисање може бити тежи облик насиља од отвореног сукоба.

Улога друштвених мрежа

Друштвене мреже, према оцени проф. Дилигенског, убрзавају ширење штетних садржаја и могу младима да пруже конкретне „инструкције“ у вези са самоповређивањем. Ипак, сматра да забране и техничке мере могу спречити тренутну импулсивну реакцију, али да саме по себи нису довољне.

„Највише треба радити на породици у бази, где треба – на поверењу и пажњи. Родитељи су ти који први могу да примете да је дете у кризи и да реагују и онда треба разговарати са њима о томе шта је у питању“, наглашава.

Уколико родитељ, који је заправо неко ко је главни ко треба да интервенише, посумња да дете има озбиљан проблем, проф. Дилигенски саветује обраћање стручњаку.

„Постоје људи који знају како да приђу детету и како да помогну, и на који начин треба то разрешити. Одлуке деце су импулсивне, али се могу брзо и разрешити ако се на време реагује“, истиче и позорава и на осећај кривице који родитељи често осећају након трагичних исхода, наглашавајући да је највећа казна губитак детета, као и да такве ситуације остављају дубок траг на читаву породицу.

Здрава породица као основ менталног здравља

Професор Дилигенски је истакао да је здрава породична средина кључна за ментално здравље деце.

Без обзира на то да ли су у питању проблеми са вршњацима, школом или љубавни изазови, породица је та која може да пружи највећу подршку. Поред родитеља, важну улогу могу имати и наставници и професори, који кроз добар однос са ученицима могу на време уочити да нешто није у реду.

Цела околина има улогу у одрастању детета. „Радници који раде у просвети, и обично професори који имају добар однос са ђацима, они то добро могу да нањуше", додао је проф. др Владимир Дилигенски.