Стрпљење, информисаност и разумевање и за ученике и за родитеље при упису у школу

И мали и велики матуранти су под великим стресом. Како им помоћи да у следећих неколико недеља смање напетост, да се неплаше и што боље ураде тестове. Како саветовати родитеље да не врше притисак на децу, гостујући у Јутарњем програму РТС-а објаснио је психијатар, проф. др Владимир Дилигенски.

Проблеми са којима се ових месеци сусрећу мали и велики матуранти су вечне теме и код нас и у свету, наглашава професор Дилигенски. Уписивање у средње школе и на факултете у појединим срединама, као на пример у Јапану, знају и трагично да се заврше уколико се не упише жељени факултет.

„Ипак, мислим да не треба то доживљавати тако стриктно. Треба изабрати оно што срце вуче и оно што се договоре са родитељима и где мислите да ћете бити најбољи. Деца су нека више, нека мање зрела да добро процене који факултет или средња школа треба да се упише. Мања је грешка када је у питању средња школа, јер ту су могуће неке исправке. Зато обично они који не знају куда би, упишу гимназију, па одлуку одложе за четири године“, додаје професор.

Родитељи би требало да се потруде да буду еластични и прихвате жеље своје деце, да виде о чему се ради и процене да ли су те жеље реалне.

„Уписати Филозофски факултет, чисту филозофију је изузетно лепо, чини вас вансеријским интелектуалцем, али како ћете наћи посао. Значи, и та димензија мора да се узме у обзир. Тако да су то све реалне инстанце о којима треба размишљати. Данас је модерно уписати ИТ занимања, електротехника је јако популарна, али се тешко уписују ти факултети, зато морају да имају алтернативу“, додаје др Дилигенски, који је рецимо паралелно студирао медицину и Музичку академију.

Дешава се и да деца упишу нешто и накнадно открију да им то одговара и да им добро иде, јер има људи који тек касније сазнају ко су и шта су. Али сигурно неуспех не треба доживљавати фатално и важно је имати резервну варијанту.

За оне који нису сигурни шта желе најважније је да се што боље обавесте шта која школа нуди, колико је то захтевно и да ли могу да испуне те критеријуме.

Родитељи кажу да се ових дана сусрећу са изливима беса, деца не желе да разговарају, повлаче се у себе. Професор напомиње да им треба прогледати кроз прсте јер ради се о једном преломном тренутку у њиховом животу.

„То је један од кључних момента у животу. Једно је избор занимања, друго је избор брачног друга, трећа је избор посла. То су тренуци у животу који вам одређују живот и квалитет живота“, напомиње гост Јутарњег програма.

Информисаност, разумевање и професионална оријентација су кључне за решавање ових проблема са којима се сусрећу мали и велики матуранти.