Слаткиши, лоше навике и одлагање одласка стоматологу – пут ка озбиљним здравственим проблемима

Усна дупља је неодвојив део организма, а зуби, иако на први поглед делују изоловано, подложни су истим механизмима обољевања као и други органи. Каријес није безазлена појава, већ инфективно обољење изазвано специфичним бактеријама које природно постоје у усној дупљи, објашњава проф. др Зоран Мандинић.

„Каријес није ништа друго него обољење које јесте незаразне природе, али је инфективне природе, проузроковано специфичном бактеријском инфекцијом. Патогени микроорганизми који нормално постоје у усној дупљи могу системском циркулацијом да угрозе виталне органе, између осталог и срце“, истиче професор.

У медицини су таква стања позната као фокалне инфекције, односно фокалозе. Реч је о обољењима која настају као последица примарне инфекције на једном месту у организму, а потом се шире и утичу на друге органе и системе. Зуби и ткива усне дупље често представљају управо такав примарни фокус инфекције.

Поред тврдих зубних ткива, посебан проблем представљају и обољења меких ткива усне дупље, пре свега пародонтална обољења. Пародонтитис, односно упала потпорног апарата зуба, може такође бити значајан извор системских инфекција.

Последице нелеченог каријеса

Када је реч о последицама нелеченог каријеса, оне могу бити и акутне и хроничне, али су управо акутне компликације најопасније јер захтевају хитну медицинску интервенцију. Проф. др Мандинић, који ради на Клиници за дечију и превентивну стоматологију, каже да се у пракси често сусреће са децом која се први пут јављају стоматологу тек када дође до озбиљне инфекције.

„Нажалост, често виђамо децу која се први пут јављају стоматологу управо због акутне дентогене инфекције. То је најчешће оток, који може да угрози и витално стање пацијента.“

Такве инфекције су праћене општим симптомима – повишеном телесном температуром, малаксалошћу, израженим болом и исцрпљеношћу детета. Зубобоља често траје током ноћи, ремети сан и значајно утиче на квалитет живота и нормално функционисање организма.

„Дете је измучено, не спава, не функционише нормално, а стоматологу се јавља тек ујутру након великих болова“, додаје проф. др Мандинић.

Недовољна здравствена просвећеност

Кључни проблем, како оцењује гост Јутарњег програма, није само лоша орална хигијена, већ пре свега недовољно здравствено васпитање становништва, нарочито родитеља. Навике које родитељи имају, добре или лоше, директно се преносе на децу.

„Родитељи су најбољи учитељи. Како добре, тако и лоше навике родитељи преносе на своју децу. У том смислу, као друштво смо затајили“, оцењује професор.

Истиче да се стоматолози, посебно они који се баве дечијом и превентивном стоматологијом, залажу за то да први преглед код стоматолога буде у најранијим месецима живота, како би се родитељима дали савети о примарној превенцији и очувању здравих зуба.

„Проблем је што се родитељи, нажалост, јављају касно, тек када већ постоји последица, а то је најчешће компликација каријеса“, каже проф. др Мандић.

У таквим ситуацијама, могућности стоматолога су ограничене. Уместо превенције, примењују се мере секундарне превенције – ублажавање бола и санирање последица, што често подразумева и инвазивне стоматолошке или орално-хируршке интервенције.

Када је реч о едукацији, проф. др Мандинић указује да деца лакше усвајају добре навике, али да је предуслов за то мотивација и ангажовање родитеља.

„Морамо прво да едукујемо родитеље, односно старатеље, јер дете не може само да дође код стоматолога. Ако то урадимо у најранијем узрасту, када су ткива здрава, имамо велике шансе да их мерама примарне превенције и очувамо“, истиче гост Јутарњег програма.

Посебан ризик представљају деца са урођеним срчаним манама или другим кардиолошким проблемима. Код њих, лоше орално здравље може довести до изузетно озбиљних компликација, попут бактеријског ендокардитиса.

„Код пацијената који имају проблем са срцем, орално здравље је од изузетног значаја. Усна дупља не сме да буде улазна врата инфекције, јер може додатно да наруши већ ослабљено опште здравствено стање“, упозорава проф. др Мандинић.

Слаткиши нису једини проблем

Говорећи о превенцији каријеса, стоматолог наглашава да проблем не лежи искључиво у слаткишима, већ у укупној исхрани и учесталости уноса шећера. Потпуно ускраћивање слаткиша није реално ни пожељно, али је важно ограничити учесталост узимања.

„Много је корисније појести таблу чоколаде после оброка, него их узимати помало током целог дана“, каже професор.

Објашњава да пљувачка има важну заштитну улогу, јер садржи пуфере који неутралишу киселине настале разградњом шећера. Ако се шећери уносе стално, пуферски капацитет пљувачке постаје недовољан, што доводи до киселе средине у усној дупљи.

„Уколико се тај физиолошки поступак буде у усној дупљи спроводио током читавог дана, пуферски капацитет ће бити недовољан да се избори са адекватном количином да кажем киселости. У таквим условима долази до деминерализације глеђи и стварају се идеални услови за настанак каријеса, нарочито у раном детињству“, закључује проф. др Зоран Мандинић.