Вештачка интелигенција у здравству није замена за лекаре, она је помоћник

Како то нама лајицима изгледа? Имамо један компјутер у који убацимо резултате, анализе и добијемо неку дијагнозу. Колико је реално да ми као лајци имамо знање о коришћењу вештачке интелигенције у медицини? На ту тему у Београдској хроници причали су професор др. Јанко Самарџић, клинички фармаколог и професор на Медицинском факултету и др Огњен Гудељ, председник удружења за примену вештачке интелигенције у здравству.

„Морам да кажем тема је одлична и води нас у неку будућност, која је већ стигла и већ се примењује у великом обиму. Врло је присутна у Србији, у свим нашим клиничким и болничким центрима, захваљујући Влади Републике Србије, људима који су препознали да без тога нема будућности, јер оно што је најбитније и најбоље, а нама некако најважније да схватимо, да је вештачка интелигенција је алат. Она је ту да олакша долазак до дијагнозе, да лекарима олакша посао. То је данас реалност без које лекари не могу, били их свесни или не, али једноставно не може ни вештачка интелигенција без лекара. Једно не искључује друго“ рекао је проф. Гудељ

Улога вештачке интелигенције у преписивању терапије

„Као клинички фармаколог некако највише пратим тај сегмент здравствене услуге и здравствене делатности. Истакао бих три сегмента, када говоримо о самој терапији и терапијским протоколима. Један сегмент представља персонализована медицина, то је идеал коме смо дуго тежили. То значи да прилагодимо сваку терапију за сваког појединачног пацијента, у складу са његовим карактеристикама индивидуалним, биолошким, генетичким.

То су огромне базе података које ви треба да инкорпорирате и да добијете исход одређене терапије. То је данас већ могуће у овом тренутку за одређене сегменте. Ми то користимо у кардиологији, у психијатрији, онкологији, антикоагулантна терапија, рецимо, такође заснована на том принципу и нама значајно олакшава посао", навео је проф. Самарџић.

Друга ствар јесте циљано лечење, посебно коришћено у онкологији, где треба да постигнемо циљно антитуморско дејство. Трећи сегмент који је изузетно значајан, је развој лекова. Ја се бавим и базичном фармакологијом, предклиничким и клиничким испитивањем лекова. Тај сегмент нам је значајној мери, да тако кажем, и безбедни и ефикасни применом вештачке интелигенције, дакле немамо лутања као што смо имали претходних година“, рекао је проф. Самарџић.

„Вештачка интелигенција се данас највише користи у дијагностици. Она се користи тамо где имамо много података, мало времена, јер наши системи су оптерећени. Лекари раде не код нас, него у целом свету, један број радних сати где се грешке дешавају. Баш због тога да се не би дешавале грешке, вештачка интелигенција је ту да превенира то на начин на који ћете код сваког скенера, магнета, све оно што људско око можда неће видети, јер лекари раде по 24, 48 сати.

Људски фактор ће ту бити супериорнији, указаће, скренуће пажњу на оно што је врло битно да се одвоји од небитног, како би лакше дошли до дијагнозе. Радиологија, гинекологија, урологија, лабораторијска дијагностика је незамислива. А не можемо да заборавимо ни тријажу“, рекао је проф. Гудељ.

Kаква је тренутна ситуација у пракси?

У многим болницама и приватним ординацијама вештачка интелигенција већ се примењује. ЦТГ скенери и магнетне резонанце имају модерне софтвере који много брже и прецизније могу да одреде ниво сужења крвног суда, захваћеност инфарктом, тачну димензију тумора. Иако оваква помагала омогућавају лекарима да виде и оно што није видљиво голим оком, неки пацијенти су и даље скептични када су у питању вештачка интелигенција и медицина.

„Како се обично замишља АИ. Пише извештаје за нас, одреди цео наш посао. Мислим да смо још доста далеко од тога. Она је једна врста помоћи, једна апаратура, то је технологија која нам помаже да на правилан начин одрадимо дијагностику и на тај начин помажемо нашим клиничарима у постављању дијагнозе, дођемо до најбољег лечења што је и најбитније за наше пацијенте. Показало се да је императив да радиолог контролише дијагностику коју АИ ради и да ту помаже као једна врста надзора. Ту смо добили малу помоћ у убрзању, али поново наша одговорност остаје једнако висока“, рекла је др Тамара Поповић, специјалиста радиологије.

О предностима и ограничењима вештачке интелигенције

„Најбољи софтвер је на нивоу тима стручњака данас. У радиологији у томографији слике су изузетно прецизне, поузданост тих слика је већа него било који рад појединачног радиолога, али ако желите некако предвиђење свеопштем стању пацијента, ту и даље лекари имају примат“, рекао је др Владимир Миловановић,професор.

У домовима здравља, кроз које дневно прође много пацијената, и даље се користе стандардне методе.

„У примарној здравственој заштити није било никакве употребе алата вештачке интелигенције који су одобрени од стране министарства. Тако да ми ту морамо да се водимо по закону и по одлукама министарства. Ви имате и, да кажем, људе, колеге из старије генерације које врло брзо прихватају нове трендове и обрнуто млађу генерацију која мало има задршку“, рекао је Др Виктор Огњеновић, доктор опште праксе.

Вештачка интелигенција није замена за лекаре, већ њихов помоћник. Добре дијагнозе и праве терапије биће резултат сарадње између лекара и модерних софтвера, а спој знања, искуства и технологије биће у служби здравља човека.

Где смо за пет или десет година? Хоће ли моћи да се промени прописивање лекова?

„Имамо један стимулишући, тренд примене вештачке интелигенције, али са друге стране чули смо да постоји један критички осврт. Питање поузданости и питање одговорности је кључно када је вештачка интелигенција у питању у наредних 5 до 10 година. То је неко моје виђење. У овом тренутку, за сваку одлуку о лечењу, о примени терапијског протокола, већ у областима у којима сам поменуо, користимо, али је и даље одлука на нама.

И нисмо одговорни за то,лекар, ординариус и здравствена установа. Можемо да се користимо одређеним алатима, не постоје регистровани и сертификовани алати вештачке интелигенције још увек на глобалном нивоу. Дешава се да ми у терапији морамо да применимо неки лек који, рецимо, чак није регистрован за ту индикацију. То је такозвана оф-лејбл примена лекова ван индикационог подручја", истакао је др Самарџић.

Додаје да се онда лекари ослањају на стручну литературу, на студије и негде образлажемо нашу конзилијарну одлуку,зашто тај лек треба да се примени. И тачно се позивамо на одређене референце које имају своју снагу, ниво доказа... Код вештачке интелигенције ми не можемо да се референцирамо на вештачку интелигенцију, да нам је она упутила да овде направимо изузетак или другачију терапијску примену.

"У наредних 5 до 10 година очекујем да се ова област уреди у складу и са нашом националном стратегијом вештачке интелигенције, да се дефинише тачно одговорност и који су то алати вештачке интелигенције који су прихватљиви за примену за сваку област не само када је здравство у питању, када је у питању образовање, када су у питању и све друге области, дакле да имамо једну слику и то је референтно, а можемо да је користимо као један помоћни алат или подршку у самом одлучивању“, рекао је Самарџић.

А шта кажу пацијенти?

„Пацијенти су ту да буду задовољни да све ово што се ради, ради се у њихову корист, зарад бржег добијања резултата, зарад правилније дијагностике. Кад говоримо о вештачкој интелигенцији, она је ушла тихо на једна врата, и ти софтвери су заживели у већини наших болница. Препознати од стране Владе Републике Србије, људи који су имали визију да то унесу на начин који прати светске трендове. Кад погледате брзину добијања резултата, листе чекања које се смањују, када погледате колико је роботика узела маха, а у позадини роботике налази се вештачка интелигенција", истакао је проф. Гудељ.

Истиче, да када говоримо о примени у урологији, у гинекологији, да су те процедуре које се већ код нас раде са много мање компликација, скоро да и не постоје, онда схватите да то време које је дошло са вештачком интелигенцијом, као алатом је ту и да нама само да те изазове који су и етички и правни и морални. Схватимо, разумемо и пустимо да некако они људи који се баве тиме ставе то у праве форме и у праве оквире зарад неке сигурно срећније и здравије будућности.

"Прошле године у Београду је одржан први конгрес вештачке интелигенције који је један, ако не и најбољи конгрес у региону. И ове године могу да најавим у септембру месецу нови MIND 2026. године који ће заиста бити један велики искорак, Србије пре свега ка вештачкој интелигенцији. Мислим да ћемо изненадити и регион и можда сами себе, јер ћемо пацијенте ставити на прво место и њихов бољитак и све оно што до јуче већ можда није било тако лако излечиво. Ако ништа добићемо наду да можемо да успемо у неким стварима које до сада нису биле“, рекао је др Огњен Гудељ.

„Апсолутно је визионарски био конгрес 2025. Тако да конгрес 26. очекујемо још већа достигнућа. Стварно је био визионарски прошлогодишњи“, рекао је проф. Јанко Самарџић.

„Само бих замолио да пацијенти не користе чет ГПТ, направићемо грешку као с Гуглом, јер то није та вештачка интелигенција и није прављена у те сврхе.Ипак је лекар ту, на лекару је све, ипак су људски ум и мозак ти који има емпатију, апсолутно изнад свега“, закључио је