Како победити „масноћу из сенке“ – висцерална масноћа као тихи непријатељ организма

Висцерална масноћа је врста масног ткива која се таложи дубоко у трбушној дупљи, око виталних органа попут јетре, панкреаса и црева. Иако није видљива споља, ова масноћа је опаснија од поткожне, напомиње др Рада Вејин.

„Ове унутрашње масноће представљају велики ризик зато што изазивају велике компликације у виду разних инфламација, Повећавају се цитокини који блокирају бета ћелије, које су значајне за стварање инсулина и за метаболизам угљених хидрата. Такође блокирају калцијумове рецепторе који су значајни за бројне процесе, калцијумови рецептори који су, а калцијум је значајан за многе процесе, како метаболизам масти, а посебно у погледу кардиоваскуларног здравља“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Висцеларна масноћа пре свега се јавља због конзумирања одређених врста намирница и физичке неактивности. То су главни узроци настанка абдоминалне, односно андогиног типа гојазности и лако се препознаје визуелно, додаје др Вејин.

„То су особе које имају изглед као да су прогутали неку лопту, мада понекад није толико визуелно изражена код особа које немају већу телесну масу. Зато је важно мерити телесни састав организма да се процени тај процената“, истиче нутриционисткиња.

Главни узрочници висцеларне масноће

Како наглашава нутриционисткиња, највећи узрочник појаве висцеларне масноће је конзумирање велике количине заслађених напитака, алкохола, производа који садрже трансмасне киселине, као што су лисната теста богата маргаринима, сви индустријски производи која користе биљна уља која су хидрогенизована, попут палминог уља које се налази у великом броју индустријских производа.

„Хидрогенизоване масти се налазе и у млечним производима, посебно популарним током поста, као што је биљни качкаваљ и сиреви за мазање у којима се додатно користи маргарин свих типова. Има чак и неки маргарин на коме пише маргарин маслац, што је немогуће. Просто то су маркетиншке заблуде“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Шта је решење

Решење је једноставно, наглашава др Рада Вејин, потребно је увести дијететски режим исхране који се обавезно комбинује са физичком активношћу која подстиче изградњу мишићне масе.

„Особе које можда немају велику телесну масу, али на пример, имају неадекватну исхрану – конзумирају један оброк типа хамбургер или разне грицкалице – они не уносе можда велику енергетску вредност, али уносе неадекватне намирнице које немају довољно нутријената да се разложе како треба и онда стварају те негативне масноће које изазивају инфламације“, додаје докторка.

Неопходно је зато нагласак ставити на намирнице богате протеинима, биљним влакнима, пуно поврћа и у мањем проценту воћа и пуно позитивних масноћа, без засићених масних киселина.