Расцеп усне и непца – од првих проблема са исхраном до животних изазова
У Србији се на 750 до 1.000 новорођене деце, роди једно с неком врстом расцепа усне или непца. То је једна од најчешћих урођених мана. Може ли се спречити развој те мане и како изгледа живот особа које су рођене са расцепом, за Јутарњи програм су говорилли др Бранислав Трифуновић, начелник одељења пластичне и реконструктивне хирургије на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој и психолог Милица Алил Симовић.
Расцеп усне настаје услед грешке у периоду формирања непца, између четврте и седме недеље ембрионалног развоја, а на ултразвуку може да се види после дванаесте недеље, објашњава др Бранислав Трифуновић.
„У току ембрионалног развоја долази до неповезивања делова усне и непца и услед тога остаје тај расцеп који не би требао да буде ту. Из тог разлога деца се рађају са таквом аномалијом која је доста значајна и упадљива“, истиче доктор.
Поред тога, расцеп доводи до значајних, не само на функционалних последица, већ и естетских, напомиње др Трифуновић.
Гошћа Јутарњег програма, психолог Милица Алил Симовић је рођена са расцепом и до сада је имала 17 операција. Прву је имала као беба од 20 дана, а последњу ове године.
„Тако да 31 годину живота, буквално на сваких годину и по дана се оперишем. Оно што јесте карактеристично за некога ко је рођен са расцепом јесте да се током целог живота бори са различитим изазовима“, наглашава Милица.
Када је била беба имала је велики проблем са храњењем, касније са дисањем, слухом и генерално са ушима са којима до данас има велике проблеме.
„Не треба заборавити ни тај момент вршњачког насиља, задиркивања, разних коментара. Видите да вас људи чудно гледају, и то и те како утиче касније на развој личности самог детета. У овом случају је то било и код мене. То је оно што би било јако добро избећи уколико год је и кад год је могуће“, напомиње гошћа Јутарњег програма.
Функционални проблеми код расцепа
Када се беба роди са расцепом иницијално се јавља проблем са исхраном јер због раздвојене усне или непца, бебе приликом сисања или храњења на флашицу направе вакум и не могу да повуку довољно млека, а истовремено увуку доста ваздуха и отежано гутају, објашњава др Трифуновић.
„Пошто је начин исхране специфичнији примењују се цуцле и боце које су специјално направљене за децу са расцепима и практично сваки произвођач сада већ на глобалном нивоу, па и код нас, има читаву палету специјализованих производа“, додаје гост Јутарњег програма.
Постоји могућност и прављења неке врсте протезе која се ставља бебама што им омогућава нормалну исхрану у раном периоду, а и касније.
„Ортодонција је јако битна и ортодонтити су укључени од самог ређења. И морам да кажем да у нашој земљи имамо неке од најбољих ортодоната тренутно на свету који се баве тиме и велика ми част да можемо да сарађујемо са таквим људима“, истиче др Трифуновић.
Проблем који траје цео живот
Како је напоменула, код Милице се свака прехлада завршавала упалом уха, и већ 30 година је на антибиотицима.
„Као мала сам имала четири операције уграђивања цевчица јер нисам добро чула. То је негде било у реду до последњих четири-пет година, када ми је откривено да ја уопште више немам бубну опну, толико је била оштећена. Морала сам да урадим операцију, која се зове тимпанопластика, где су ми од моје хрскавице направили бубну опну да би једноставно спречили било какву инфекцију“, објашњава Милица.
Међутим, ове године, када је имала последњу операцију, откривен јој је холестеатом, врста бенигног тумора који изазва огромне проблеме.
„Налази се у средњем уху и он је мени захватио и слушне кошчице и центар за равнотежу и фацијални нерв. И након те операције које је јако брзо изведена, нажалост, ја сам потпуно изгубила слух на десној страни и не чујем. Тако да сада функционишем само с ове леве стране и надам се да ћу до краја живота успети да је одржим.“
Нису сви случајеви тешки
Доктор Бранислав Трифуновић наглашава да Милица и Деспот спадају у гурпу тежих пацијената који су имали велики број хирушких захвата, али да велики број деце са расцепом пролази кроз много мање интервенција.
„Уз сарадњу са родитељима ми прођемо кроз неки период који је много безболнији у односу на ово што се десило, рецимо Милици. Немају сви 17 операција, већ свега две или три операције и код 90 одсто деце се ту завршава. Желили смо да покажемо како то може да изгледа, и циљ је да покажемо да са сваким дететом са расцепом можемо да дођемо до овог стадијума, колико год било тешко“, закључује др Бранислав Трифуновић, начелник одељења пластичне и реконструктивне хирургије на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.
Порука родитељима
Милица Алил Симовић са својим искуством, као психолог и као мајка, наглашава да родитељима којима се роди дете са расцепом може да каже да је пред њима једно тешко и дуго путовање за које ће им требати много стрпљења, љубави, пажње и подршке, како детету, тако и партнерима међусобно.
„Деци која су рођена с расцепом важно је да имају добар тим иза себе, а то подразумева пластичног хирурга, оториноларинголога, психолога, логопеда и стоматолога. Мој савет је да се држе оних људи који им пријају, са којима могу да остваре добру комуникацију, да им верују и да се пуно грле и да верују у то да ће то дете једног дана постати успешан човек, задовољан собом и срећан“, наглашава Милица Алил Симовић на крају гостовања у Јутарњем програму.
Коментари